Просветни гласник

110

Ч Е Ш К И

М У 3 Е Ј

ских решења од 1479. до 1783. год. По томе се мораде архив поделити на 2 одељења : 1. оригинали и 2. копије. Даља је подела учињена : 1. Документа на пергаменту. 2. „ „ хартији писана. За тим још : А). Документа од владара издана. Б) од појединих великаша. В) од појединих корпорацијп. Г) од појединих приватних лица. Најстарији докуменат на пергаменту писан , то је повеља краља Владислава од 1115. дата манастиру Еладруба, друго : истог краља од год. 1144., то је повеља за оснивање манастира Седлеца. Најстарија, истина од приватног лица је од 1166 год. у виду сведочанства, којим бискуп прашки Данијел уверава: да је мошти неког свеца својом руком на извесно место сам положио. Лиетови на артији почињу од 1370. год. Најстарији лист тог рода јесте повеља чешког краља Карла IV којом вароши Хеб некакве повластице и земље поклања. Скуиа се такових оригиналних докумената налази до сад ЗОООО комада. 2. Диаломатар или збирка копија има готово 25000 ком. До краја 13. века је иотауп, а за 14. и 15. век веома богат. Документа, која се односе на чешку историју стављена су засебно. Међу овима је врло важна збирка протокола седница свију чешких сабора, од чести преписане, од чести печатане — даље: Глћег СопГЈгтаИопит из XIV века и Огђагтт манаст. Острова, који почиње од 1368. године! Ту ее налази цео архив родбине гро®а Штернберга. 1. Збирка аутограоа врло је занимљива. Рукописа Хуса, Јана Жишке —• потписа 30 Де®ензора чешких из 15 века. Између камених остатака занимљива је мермерна плоча, на којој су компактати базилејски написани (од 1437. год.) 2. Збирка печата чешких већина у оригиналу око 40000 комада. 3. Збирка чешких грбова, око 3000 комада. 4. Збирка монета и медаља како домаћих, тако и страних, већином скупљена и састављена даром, завештајем. На ту збирку није се имаЛо откуд трошити, јерје главна цељ била скупљање чешких

новаца, а све остало дошло је случајно. Та је цељ и сјајним успехом увенчана, збирка чегаких новаца потпуна је. 5. Збирка археолошка и етногра®ска бројн око 40000 комада. Темељ тој збирци је положио гро® Врбна 1826. год. поклонивши мноштво предмета од Бронза и бакра, нађених код местп Јинечек. ПроФ. археологије Воцел написао је ваљану књигу ЗЗЈе 0типс12%е с1ег ћоћт. А11;ег1;ћит8кипс1е и броширицу: потреба да се народне старине и како сачувају од пронасти, која је по селима раздавана и свуд проучена, имала, великог уплива, једно гато се нрилози у велико множише, друго што су ископани предмети од бронзе, бакра , гвожђа или земље шиљани на дар чешком музеју, а штоје понајважније било, читаве збирке су завештајем поклоњене, тако да ее могло и ту приступити урећењу збирака по начелима модерне археологије. Има ту важиних предмета, Уника, која су у ФотограФијама саонштена свима подобним заводима. Мимогред навидимо, да се ту налазе збирке : музикалних инструмената; старог и средовековног оружја; стародревних, најразнијих дрвореза ; вештачких ствари од ћилибара, слонове кости и т. д. Збирка лепих вештина, литограФија дрво-бакро-челико-реза постала је поклоном др-а права Канка који је своју велику збирку од 100000 ком. чешком музеју завештао а у Једно и капитал, за одржавање; од интереса, тог капитала добија кустос редовну плату. У тој збирци најјаче је заступљен чешки живопис. Амо је још додата збирка мапа и планова (више од 3000 ком.) 6. Библиотека, која је 1870. год. бројала већ више од 100000 штампаних књига и 4000 нумера рукописа. Ту није урачуната ШаФарикова библиотека. Најлепша, најређа, најскупља дела природних наука, наука државних, земљописа, историје, налази се ту, привређена или даром појединих великаша или потпором из земаљског буџета. Тако су : библиотека Добровског 2300 дела (само славенска литература), тако шаФарикова славенистика, Др-а Вуншица 600 најдрагоценијих дела за Генеалогију и Хералдику. Пољски племић Роскизесвки је целу нову литературу пољску скупио и поклонио чешком музеју. Одиета леи пример