Просветни гласник

ЧЕШКА МАТИЦА

131

За аГлае родољуба» исмлатко је књаз Кииски све издатке, за <( Часопис» јавило се толико иретилатника да је остало и чисгог прихода, јер је саио једином Челаковском за 40 штамп. таб. у име коректуре исплаћено 56 ®ор. а Јунгман, Палацки и и остали књижевници радили су без хонорара. У то доба јавља се Павле ШаФарик одбору с молбом да се зажелео Златног Прага, да жели тамо се преселити, и моли да му Палацки неки —- ма и најмањи — приход осигура. 1 ) Палацки и Јунгман прихвате ту мисао. и скупе толико добровољног прилога, да су били у стању , да (6. Децембра 1832.) ШаФарику поруче : „Могу Вам јавити да можете рачунати за време од 5 година на сгалну помоћ од 350 Фор., под једним само условом: да ћете писати од сад само на чешком језику.» Покојни Ша®арик никад није сазнао који су били

1) П. ШаФарик био је од иатроната иоиосадске гимназије умољеи и позиан, да се ирими за директора м ироФесора новосадске гимназије, што је овај врло радо и учинио (1819, год.) Није овде место наводити његов ред , но само је толико нужно рећи: да ј е онда Нови Сад био средиште трговине и целе интелкгенције срнске, босанске и бугарске, да је ту ШаФарик скуиио у оригиналу, или добио у конији најважније књиге документе и акга, која су се односила на историју свију југословенских земаља, да је карловачки архив добро ироучио а тако исто и библиотеке великих манастира у Фрушкој Гори. Први видљиви знак тог неумориог рада огледа се у делу: 6е8с1псћ1е с!ег 81ау1всћеп Зргасће шк1 1л1ега4иг пасћ а11еп Мип<1аг1ен. Пешта 1826. год. (524 стр. на 8.) Могли би навести чигаву страну радова ШаФарикових, које он у Н. Оаду довршио, али морамо се ограиичити, и иоказати зашто се он из Н. Сада иселио. Један је узрок стална болешљивост , јер је он непрекидно патио од грознице, далка, па и болести водене; већина деце му је иоумирала; оно што је остало, непрекидно је боловало. Но све би он незгоде подиосио, да не дође »краљевски решкрипт» Марта 1825. год., да он као евангелик не може бити директор гимназиЈе, да га иатронат одмах разреши од дужности и осгави као простог нроФесора — до даље наредбе!! — За овим актом дође одмах други, да се (још онда !) мора маџарски језик учити , а како је ШаФарих вешт у том језику, да он предаје тај предмет. Чинило му се несносно, да он сам буде десна рука при мађаризовању српске омладине. Зато је он намеравао, да да оставку не само на своје звање, но да се и одрекне своје отаџбине и цресели у другу срећнију земљу. До душе Руси су нудили, да га одмах , заједно са Челаковским и Ханком приме, и да му даду у Петрограду за академика са 4000 руб. плате. Али прва двојица су оклевала, и тако — и ако Ша^арик оста нри том, да је готов преселити се тамо — дође изненада писмо у ком се и он ослобођава од дате речи (1832.) Сад не оста ништа друго, но нада на пријатеље у Златном Прагу, и ШаФарик се реши да се пресели у Зл. Праг, и тако је он 11. Марта 1833. год, отишао из Н. Сада у Златни Праг. —

ти добротвори ; нити да је то био сам Јунгман , Палацки, Пресл и др. који су се међу собом обвезали, да ће од својих прихода редовно, меоечно* скупљати толико да се ШаФарику може стална нлата издавати. 16. Фебруара 1833. год. јавља он ШаФарику : да се редован прилог на годишњу суму од 480 Фор. повисио, и додаје уз ту вест : «дакле у име Бога истргните једном то дрво Ва. шег племенитог живота из земље неблагодарне, и нресадите га у нашу, ако не рајску а оно задело добру земљу, где ће се — то се тврдо надам брзо силним кореном утврдити, бујније терати и лепшим плодовима китити. Ви ћете бити нова, сјајна звезда на хоризонту Ваше нове отаџбине , звезда преодница боље будућности наше народне литературе ; а ја сад могу као Симеон рећи : радо умирем, кад сам видео новороћеног Месију наше књижевности.» Разуме се по себи, да је Палацки — знајући добро аустријску полицију — своју намеру одмах врховном бург-графу доггавио, јер су бечки виши кругови били почели иодозривим «оком гледати на те сањарије» неколицине Чехомана у Прагу, и долазак ШаФариков у Праг дао је још више повода, да се о целој установи чешког Музеја још више посумња. Међу тим ШаФарик је из Н. Сада донео са собом искуства, која су била 1826. год. сгечена при оснивању српске Матице. Кад погледамо, како је учешће народно било слабо, онда ће нам бити јасно, зашто се морало помишљати на неко преустројство досадањих правила. Број нових чланова био је: 1832. год. 155; 1833. — 48; 1834. - 121; 1835. 54; 1836. — 24; 1837. — 26; 1838. - 18; 1839. - 18; 1840.— 11. Одбор се литерарни био са ШаФариком погодио, да «Старожитности словенскеп онако потиомаже, као што је потномагао издавање «Јунгмановог Словнжап т. ј. да чланови Матице добију то дело за половину куповне цене. ШаФарик је одмах чим је у Зл. Праг дошао, показао на штетан уплив наређења у штатутима, по коме се улози појединих нових чланова морају потпуно капитализовати, а само интерес да се сме трошити. То су одавна и Јупгман и Палацки 17*