Просветни гласник

црАктичио уиутство за иредавање очигледне наставе

23. РАЗГОВОР Вода и предмети који се иаходе близу воде и под водом Вода,—речна, изворск а, бунарска, кишна, снежна — аотоци, реке, пруд, залив, море, језеро, острво, мост, лађа, воденица ; риба, рак, аијавица ; уток, водоаад, камен, аесак, брег, ива, водена растиња и т. д. Овде долазе ствари које су пређе помињате, али се сада разматрају у другом односу и са другога иогледа. И овде, као и у иретпрошлим разговорима, ради очигледности треба повазати ђадима или саме предмете или њине слике. 24. РАЗГОВОЗ? Сагорљива теда Дрво, угаљ — дрвени и камени, — слама , хартија,, сено, конци, маст, сало, восак, лој, гиаиритус, асро, месо смола, кости, рогови, коса, барут и т. д. Овде може учитељ иапоменути, да нека тела при горењу издају непријатан задах, по коме их можемо познати а да их не видимо; сел тога нека покаже и то, да неки предмети као: маст, лој, восак, зејтин, петролеум и т. д. еасвим изгору' а други остављају после себе пухор, пепео, гар, угљен. Такође може дати поуку односно опрезности и чувања од ватре. 25. РАЗГОВОР Људи који су потребни кад се кука гради Земљомер, зидар, каменар, возар, наимар, радници, столар, бравар, ковач, цигљар и т. д. Може ли сам један човек начинити нућу ? — Зашто не може ? — Који људи треба да помажу да се кућа направи ? — Деца броје разне мајсторе и раднике. — Да ли зидар мора најпре знати. колико ће висок зид да изида? —• Ко му то каже? — Мерник — инжењер. — Шта ради мерник ? — Ради ли само један зидар или њих више ? — Мајстор предузимач има своје помоћнике — наимаре — који и надгледају раднике, који вуку и носе песак, цигљу цреп, малтер, и који зидају. — Од куда мајстори добиЈају камен ? Ко га разбија и вади? — Ко спрема дрвену грађу ? Где се прави цигља ? — Побројте сад све раднике, који су потребни при правлењу куће. Ви сигурно нисте никад мислили о томе, шта је људи потребао док се начини једиа кућа, у којој се ви заклањате од хладноће и злог времена. 26. РАЗГОВОР Адати,— ору^а, справе — дрводеља и столара Тестера, брадва, кесер, аросек, струг, сврдо, бургија, угломер, илестар, макља, длето, тураија, каламир и т. д.

151

27. РАЗГОВОР Алати ковачки и браварски Мехови, наковањ, чекић, кљешта, маљ, аила, ренде тураија и т. д. Можда сте видели, кад зидар руши зидове од старих кућа, или стари мост какав. Чим он то ради? Чиме каменар онако отеше и углади рапави камен ? — Који су алати за тај рад нужни ? Напомена. Ако ставимо деди овако питање : шта је потребно зидарима кад подижу зид, она ће нам сигурно на то питање одговорити: камен, креч и т. д. Па зато, да би обратили њину пажњу на алате, треба их другчије навести на правилни одговор. На прилику овако : узима ли зидар голвм рукама креч или му је за то иотребна каква справа. Каддеца добију јасан појам о алатима, онда им треба протумачити, да се оно, из чега се што прави, зове материјал, а оно, чиме се тај материјал прерађује, зове алат, јер појам о алату и материјалу деда често помешају и пе разликују један од другога. Зато се нри овом разговору око тога обавештавања треба голико забавити, докле год деца не узмогу добро разликовати и делити једно од другога. Треба их питати да у промепу кажу: час шта је материјал, а час шта је алат, т. ј. чиме се шта прави и од чега се што прави. Треба при руди имати бар неке и неке алате, или њине моделе, а по неки се могу нацртати на табли. 28. РАЗГОВОР Унутрашњи део куке Зидови, стеаени, ходник, кујна, аодрум, таван и т. д. Разгледали смо кућу споља, а сад ћемо видети кака је изнутра. Кад улазите на врата у кућу где дођете? — У ходник — предсобље. — Куда после идете ? Како ћете се попети на горњи спрат ? — По степенима. — Ода шта су начињени степени ? Овако нека учнтељ распитује о свима деловима куће; за тим нека тражи да ђади понове све оно што је говорено и нека изазива и буди у њима све нове и нове појмове. Чине ли само зидови целу кућу ? — А кров ? Спаваћа, гостинска соба, кујна, трпезарија и. д. шта је све то заједно ? — А оделито свако за себе чине лн кућу ? Сад ми кажите шта су зидови према целој кући ? — Зидови су део куће. — Шта су степени, и шта је свака соба за себе, кујна, подрум, таван и т. д. лрема целој кући ? — Степени су део куће, собе су део куће. 0 чему смо сада говорили ? — 0 деловима куће, — Где се находе ти делови : споља или изнутра ? Како их дакле можемо назвати ? — Унутрашњи делови куће. — А како зовемо оне делове, што су споља ? — Спољашни делови. Сад треба поновити све што је до сада казано.