Просветни гласник

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

157

кад се помеша са том земљом, онда се од те смесе праве тањири, чиније, шоље и т. д. Кажите, како се прави порцулан. Јесте ли видели порцулан ? Ко прави просто земљано посуђе ? — Лончари — грнчари. Јесте ли видели како се праве ? — Најпре се замеси земља, па се онда блато на точку врти и од њега посуђе прави; после се суши, па онда у пећи пече. — Исто се тако и у порцуланским радионицама спрема порцуланско посуђе. Шта бива, кад оборимо или о штогод ударимо земљано посуђе? — Разбије се. Како треба поступати са посуђем ? — Ко прави ножеве и виљушке ? Лупају ли се и они, кад их оборимо ? Не гледа.јући на то, што се они не лупају, кажите ми, зашто деца треба да буду пажљива, кад се њима служе ? — Који се кујнски прибор прави од дрвета ? — Шта бива са гвозденим посуђем кад стоји на влази ? — Оно брзо за'рђа. — Шта треба радити па да посуђе не рђа ? — Треба га држати у сувоти и често чистити. — Рђа ли и бакарно посуђе ? — А кад баш највише? — Кад држимо у њему кисела и у опште љута и папрена јела. — Каква је бакарна рђа ? Зелене боје. — Дакле, ту зелену боју зовемо бакарном рђом, и та је рђа љути отров. Поновите моје речи. Шта треба чинити, па да се на бакарно посуђе не нахвата рђа ? — Треба га чисто држати. Бакарно и гвоздено посуђе обично се калајише, т. ј. изнутра се облеии танким слојем калаја, исто онако, као што се и земљано посуђе глеђоше и стаклаише, а то се зове: глеђосан.е. — То се чини и због тога, да не би посуђе пропуштало кроза се житка и течна тела. Каке су још ствари потребне у домоводству? Метла, ватраљ, машице, троножац и т. д. — Каког још оруђа има у сељачким кућама, или у кућама оних варошана, који имају уза кућу врт? — Мотика, ашов, грабље и т. д, — Како се зову те ствари ? — Вртарско оруђе. — 0 чему смо сада говорили ? 0 домаћем прибору, домаћим стварима. — Можете лч сад сами поставити у ред сав домаћи прибор ? Именујте ствари које се находе у свакој соби, или оне предмете који само у соби стоје. Како се дакле могу назвати ти предмети ? — Ообњи намештај. — Како се дакле може поделити домаћи прибор ? На куЈнски и собњи. — Оем тога има још и других ствари које су врло потребне У домоводству, на прилику: бакрач, ступа, вериге и т. д. па и то зовемо кућни прибор. Колико дакле делова има за домаће ствари? Одећа се може поделити још према каквоћи материје, према добу године, према полу и према узрасту лица. На прилику према материји: 1. на ланену, 2. на кудељпу, 3. на вунену и 4. на свилену.

46. РАЗГ0В01> Породица и послуга Породица: родитељи, отац, мати, син, кћи, брат, сестра, дед, баба — стара мајка. Послуга : слуга, слушкиња, најемник, надничар, дадиља, кувар. Сродници : браћа и сестре од стрица, ујака, тетака; ујак, ујна, тетак, тетка, нећак, ает, старац, - таст, шурак, својак, свекар, девер, невеста, заова, јетрва, кума, својта, и т. д. Говорили смо доста о храни, одећи и кући, а сад ћемо да говоримо о кући унутра т. ј. о томе ко живи у њој. Ко живи, Стојане, с тобом у твојој кући ? Још ко ? Како можемо једном речју казати : отац и мати ? — Родитељи. — Ко још осим родитеља живи с тобом ? Како зову родитељи тебе и твоју браћу и сестре, кад о вама говоре са другим људима ? — Зову нас својом децом. — Ко још, оспм ваших родитеља, браће и сестара, живи са вама ? Има ли ваш отац свога оца ? Како га ви зовете ? А матер твога оца ? — Живи ли твој дед и баба још ? Дакле дедом зовете оца вашега оца ? Дедом зовете и оца ваше матере. — Дакле, дедом и бабом зовете оца вашега оца и оца ваше матере; а бабом зовете мајку вашега оца и мајку ваше матере. — Како се једном речју зову деца и родитељи ? — Породица. — Осим ових ко још живи са вама у кући ? — Још ко ? — Слуге, слушкиње, дадиље и т. д. А знате ли ви и друге називе, којима се служимо да обележимо, какав нам је ко род ? На прилику како зове ваш отац оца ваше матере ? Оваким питањима. за којима долази одмах одговор, може учитељ објасиити и ове остале стенене сродства. 47. РАЗГОВОР Домаћа животиња Четвороножн:! : во, крава, јуне, теле, ован, араз, овца, јагње; јарац, коза, јаре, аастув, коњ, кобила, ждребе, ждребац, омак, омакиња ; магарац, магарица, магаре, мазга; нераст, веиар, брав, крмача, назиме, ирасе; иас, куја, штене; мачак, мачка, маче, и т. д. Шивина : иетао, кокош, ииле ; гусак, гуска, гушче, иатак, аатка, иаче; голуб, голубица, голубиК; Курак, Иурка, Ауре. Пошто се поброји сва домаћа животкња, онда нека се нроговори и о тицама, које се понајвише врзу око куће, као: о враицу, сеиици, свраци, врани, ластавици, чавци, и т. д. 48. РАЗГОВОР Делови човекова тела а. Главни делови: глава, труи и удови.