Просветни гласник

КОМЕТЕ И

ОЗВЕЗДИНЕ

209

тим ћемо одма знати правац њеног кретања. Наша комета кад се први пут јавила била је врло близу до Капеле, но после два дана већ се могло приметити како се удалила од ње и то правцем према северњачи. Тако се може пратити комета неколико дана или недеља, па често и више месеци, па је онда нестане. Често пута изгубимо комету из вида па је после неколико дана опет видимо, и то с тога што се комета сувише приближи сунцу у чијим зрацима нестане је, па обишав око њега врати се натраг с друге стране. То се десило код комете од 1680. године ; њу су први пут видели14. Новембра. Она се нагло приближавала сунцу и 5. Декембра изгуби се у његовим зрацима. После 17 дана и то 22. Декембра у вече видеше опет једну комету на са свим супротној страни од сунца. Њутон из рачуна сазнаде да је то једна иста комета која је пробавила седамнаест дана пролазећи кроз сувише светле зраке сунчеве. Свако место комете бележи се, еда би се из њих могло одредити: како изгледа путања којом се креће комета, колико је она велика, за које ће је време комета свршити, кад ће се опет к нама вратити и т. д? То је главна цељ посматрања комета. Да се пак тачио одреди све то, довољна су само три тачна посматрања, а ако су она сумњива, онда и више. Кад се дакле комети три пут тачно забележи место у простору, онда се из тога може одредити све што нам треба. Вредно би било још и навести шта треба при сваком опажању бележити, али се на овом месту морамо од тога уздржати. Комета никад не може описивати кружну путању; бар код ни једне, до сад опажене комете, није се нашла таква путања. Путање комета могу бити само дугуљасте и сасвим издужене, но не и праве линије. Геометарским језиком говорећи, путање комета су елиисе или аараболе. Елипса је дугуљаста или боље јајаста линија. Узмимо један круг од челичне шипке па га истегнимо на две стране, добићемо елипсу. Ако круг тај врло мало истегнемо, онда је елипса више округласта а ако га више истегнемо, онда издужена. По себи се још разуме да такве елипсе могу бити веће или мање. Већи број комета окреће се по таквим елипсастим путањама око сунца. Но сунце није никад у средини елиисе, него више према једном или другом темену, и то место елипсе у коме стоји сунце зове се жиснса елипсе. Таких жижа има у свакој елипси по две, јер пошав од средине елипсе, сунце може стајати лево или десно, т. ј. према једном или другом темену, и ако је сунце у левој жижи, онда с десне стране има једна тачка која исто толико одстоји од средишта елипсе као и лева, те се с тога и зове де-

сна жижа.. Комета се увек једнако креће па било сунце у једној или у другој жижи. Оће ли бити елипса округлија или издужнија, а с тим оће ли и пут комете трајати краће или дуже, зависи само од тога да ли су жиже ближе средишту елипсе или даље према темену. Што су жиже ближе средишту, елипса је округлија, а што су даље лево и десно од њега тим издуженија. Кад код елиптичне или јајасте линије саставимо оба темена (или врха) правом линијом, онда се та линија зове велик а оса, а кад таквом линијом саотавимо побочне стране онда је то мала оса. Што су те осе код једне елипсе мање и елипса је мања, а што су дуже, тим је елипса већа. Кад се из опажања позна да је путања кометина елипса, онда се тражи и колика је та елипса и каква је; другим речима тражи се колика је велика и мала оса и колико су удаљене жиже међу собом. Кад се то двоје зна, онда се може израчунати време за које ће комета са својом брзином прећи ту своју путању и да ли ће се опет моћи видети са земље. Кад знамо да је сунце увек према једном темену елипсе, онда ћемо лако разумети да и комета на свом путу по елипси неће бити увек једнако далеко од сунца, него ће му бити некад ближе некад даље. Што је комета ближа сунцу тим се брже креће, а шго је даља од њега, тим спорије. Кад је комета у оном темену елипсе, поред кога је жижа, онда је она најближа сунцу и то се зове њена близина или иерихел, а кад је комета у темену поред кога није сунце, онда је то њена даљина или афел. Дакле кад је кометау перихелу, онда је најближа сунцу и онда се најбрже креће по својој путањи, а кад је у аФели, онда најспорије. Елипса је као и круг затворена крива линија, јер се враћа сама у себе и није нигде прекинута, те с тога кад се комета по њој креће, она се мора вратити на исто место путање где смо је ми угледали; тако тек и можемо тврдити за неку комету да ће се вратити натраг и то у извесно време. Друга врста путање комете јесте аарабола, а то је крива линија налик на елипсу али је отворена и има само једно теме и једну жижу а не два као елипса. Ако узмемо једну праву челичну шипку па је преко средине превијемо, онда ће таква крива линија изгледати као парабола, којој ће на савијутку бити теме. Крајеви те линије могу се продужити докле се оће, они се неће саставити нигде или како се то у геометрији каже, саставиће се у безконачности. Код превијутка оне линије, или код темена параболе је жижа и у њој је сунце. Кад комета дође из безконачног нростора ваоелене по једном краку, она ће савити око сунца па упутити се по другом краку, 27