Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

115

се пак језгра мењала, то су могли у неколико читаоци п сами видети. Други саставни део сваке комете јесте омотач или кома која обавија језгру, и која је код већине комета округла, но ни њене границе нису јасно обележене као год ни код језгре. То је било само 1665. и 1682. кад се пети пут јавила Халеова комета и њен омотач био је јасно ограничеи. У опште узев сјајност омотача расте пошав од обода ка средиеи. У већинн случајева је омотач једноставан, а по кад што се на њему могу разликовати два а и три широка свотла прстена који су међу собом раздвојени тамним прстеновима. Ти претепови омотавају језгро комете, од прилике онако као кад би око земље замислили три омотача од облака, но да је сваки на разној висини, и да су ти облаци прозрачни да се кроз њих провиди земља, као што се кроз кометин омотач про ■ провиди њена језгра. Као год језгра тако Је омотач код разних комета разне величине. Да би чит-чоци могли представити себи до каквих размера оно може да буде, да наведемо неколико: Код комете V од 1847. био је омотач 3600 геогр.

миља у пречнику.

1847.

5100

» »

11 од 1849.

О О

» »

Брорзенове »

26.000

» »

1770.

40.300

» »

1846., I.

48.600

Енкеове (1828.) »

53.000

» »

Халеове (1835.) »

71.400

» Ђ

од 1811. »

225.000

» »

Код овогодишње комете кад се она јавила 1807. године имао је омотач у пречнику 6000 геограФ. миља. Омотач са језгром прави као што знамо главу комете. За језгру знамо да је прозрачна, а то исто вреди и за омотач, јер се и кроз њега врло лако виде звезде, које он заклони. И тако можемо у отште да кажемо да је глава комете арозрачна. Већина комета има главу но беч језгре. Кад је Хершел 1807. године испитивао ондашњу а и овогодпшњу комету , он је у свом опису рскао: »од 16 телескопских (које се виде само кроз дурбине) комета које сам ја посматрао, код 14 н.их нисам нашао језгре«. То се види и данас кад се комете носматрају кроз дурбине. Али ни једна комета до сад није виђена која би била без омотача. Говорећи о омотачу морамо да напоменемо једпу врло важну нојаву коју је први пут видео Хајнзије на комети од године 17 44. и која се после видела и код Халеове комете кад се ова јавила 1835., за тим код комете од 1861. па најзад и код овогодишње. 5. Јануара није опазио Хајнзије ничега особитога на комети од 1744. год. али 25. опази на глави кометиној и то на страни окренутој супцу један троугласт прамен, који је својим тањим крајем полазио са језгре, а ширп се пружао према сунцу. Крајеви тога прамена били су натраг превијени, као да их нека снага са сунца враћа и одбија. 2. Фебруара обод тога прамена био је још више посувраћен и од тог посувраћеног дела почињао је реп комете који је у доцнијим данима био све већи. То је исто опазио Араго на Халеовој комети. (НА СТДВИЂЕ СЕ)

БЕЛЕИ1У Х Е О ПРОСВЕТИ И ШКО^АМА

Француске научне мисије У Француском министарству за јавну наставу има одел,ење за научне мисије, које је већ обилно обогатило геограФску науку шиљући сваке године о свом трошку учене људе да испитују туђе и непознате преде.)е. Међу мисијама које је министарство изаслало год. 1881. ово су ио геограФију најважније : Госелину и Кањату поверило се археолошко испитивање Туниса. Шантре се одважио на антрополошкаи геолошка испитивања предела Касиијског језера и околине А.рарата. Клермон Гано подузимао је археолошка ископавања на источној обали Египта и Финикије. Кото је путовао по Русији, Сибирији и Јапану, те испитао ову последњу земљу са географског и етнограФског гледишта. Делафон пребира етарине у Пондишеру у предњој Индији. Флахолу је задаћа била да испита Нову-Селаидију у геолошком, ботаничком и зоолошком погледу. Дилафе наставља своја испчтивања на Ниринејима и у Швајцарској. Аанц сабрао је природњачке збирке на Мадагаекару. Пелагод врши своју мисију геолошког и

етнограФског испитивања Маскарена, Цајлона и Фраицуске насеобине у предњој Индији. Матеис је одаслан, да испита предео између Нигра и Бннука у Африци. Метр је преписао у Енглеекој стари неки врло важни Кумиерлеов рукопис. Марш је отпутовао на Филипинска острва Пинар у Мексико, Аризопу и Нови Мексико. Ру је започео своје истраживање на Туниско-Алгирској граници у долини Меџерде. Ревоал ћв наставити своје исграживање о Сомали земљи. Браза и Белеј о земљи Огове и Конга. Шрадер наставља своје орограФске шгудије на Пиринејима. Босион је сакупио антрополошко и етнографско градиво на египатском југу, у Дарфуру и у КордоФану. На ; послетку мерила је једна научна комисија под управом I Милн Едвара дубине средиземнога мора. Тако богат програм научних истраживања изводити и за успех се њихов старати, може само земља која са поносом може рећи да је за науке и културни напредак човечанства највише урадила.

(»V«)