Просветни гласник
БЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА
26;!
менови према сунцу, да се пресавијају и иродужују награг у реп, који је увек од сунца окренут ; но виђен је реп и према сунцу окренут. Најзад помоћу спектралне анализе дознали смо да се комете састоје из угљена и угљоводпчних тела у гасовитом стању. Да има чврстих тела у васелени која се око сунца окрећу, већ знамо, јер све планете су чврста и тамна тела, а да су и озвездпне чврста тела, можемо се тако рећи уверити сваки дан, Јер врло често падају на земљу као ваздушно камење или аеролити. Но као што има чврстих мора имати и течних озвездина у васелени, које тако исто обилазе око сунца као и чврсте. Целнер је дошао до закључка, да паровита или гасовита маса у празном неограниченом простору. пе може да остане у равно гежи, т. ј. као ограничено тело, него би се због празног простора растурила, с тога дакле та материја комета, пошто су комете ограничена тела, мора бити течна. Ако је таква кометека материја у таковом простору у васелени где нема близу ни једне звезде, онда она добије температуру тог простора а та је по Пуљету 142° Цел. испод нуле. Но кад таква маса, привлачним дејством каквог сунца, дође у предео коме је температура много виша, онда се загрева она страна која је то\е сунцу окренута. Међу другим сунцима (звездама) може таква кометска
маса доћи и близу нашег с^ пца, као што смо већ видели. На тој сунцу окренутој страни кометске масе бива загревање, врење па и испаравање, а остали део њеп загрева се спроведеном топлотом. Кад на тај начпн цела та течна маса испари, и кад се почне удаљавати од сунца, онда се она све већма хлади, па или се претвори опет у течну масу, или се по васелени растури, ако се температура не снизи толико, да се тај гас претвори у течност. Кад дакле течне озвездинске масе дођу близу сунца, оне почну испаравати и то испаравање омота цело тело те изгледа као гасовити омотач, којп на страии сунцу окренутој постаје и развија се. Што су те озвездинске масе мање, тим ће онс на већој даљини од сунца испарити и то целе масе, те тако ће изгледатп као светле гасовите кугле и због прозрачности биће цела маса једноставна, и неће у њој бити разлике између појединих делова њених, на пример између делова сунцу окренутих и делова од сунца окренутих. Тако је Целнер растумачио гасовит изглед комета, и већу густину код њихових зрна, а сад ћемо видети, како ће он растумачити светлост код комета и постнјање репа, кад су у близини сунчевој т. ј. њихово развијање. (свршиђе се).
БЕхДЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^О<ЛАМА
I Каидидати за професорске исиите г. Марко Т. ЛчЖО ј предавач гимназије београдске, јавио се да жели полагати про!>есорски испит из хемије {неорганоке и органске) с хемијском технологијом и мииералогије с геологијом. г. Никода ДеСПОТОВИћ.^ предавач смедеревске ниже гимназије, изјавио је да жели положити прсфесорски пспит из з оологијвј антроиологије, дијететике, ботанике, анатомије и физиологије биља. Г. министар просвете и црквених послова, на основу члана 11. закона о проФесорским испитима, одредио је за испит првоме кандидату г. г. др. Ј. Панчића, К. Алковића, Љ. Клерића, С. Лозанића, Св. Ву.Јовчћа, проФесоре и Ј. Жујовића, суплента Велике Шкоде. Место г. др. Ј. Панчића, који је добио одсуство, врши дужнос.ти председника у овом одбору г. К. Алковић, професор. У испитни одбор другом кандидату одређени су: г. г. др. Владан Ђорђевић, начелник оанитета, Ј. Жујовић, супленат Велике Школе, др. Ј. Валента, професор београдске гимназије и Бор. Тодоровић, професор Учитељске Школе. у овом одбору председава г. др. Владан Ђорђевић. II Врој штудената на бечком университету На бечком университету била су прошлог зимњег точаја 4823 ђака. Оволико није имао ни један универси-
тет у Аустрији, па ни у Немачкој. Иоједини Факултети имали су слушалаца, и то:
факултет
редовних
ванредних
свега
Теолошки
193
33
22 6
Правни
. 1972
268
2240
Медицински .
. 1292
120
1412
Философски
556
213
769
Свега .
. 4013
634
4 6 47
Слушалаца апотекарије ,
176
На сто редовних ђака долазило је 1 С> ванреднпх, а у Факултету: Философском 40 Теолошком ....... 17 Правном . 14 Медицинском 9 Медицински Факултет имао је 1 878. годцне само 712 ђака; за четири године број ђака удвојио се. Од ђака било је : из Аустро-Угарске 458 2 из другнх дршава 241 Од ђака из Аустро-Угарске било је: Немаца 2166, из Угарске 988, Чеха и Мораваца 1010, Пољака 418. Од странаца било је из: Румуније 65, Немачке 35, Русије 35, Србије 29, Италије 22, Америке 13, Турскс 11, Швајцарске и Енглеске по 6, Бугарске 5, Француске 4, Грчке и Азије по 3, а по један из Црне Горе, Белгије, Шведске и Африке. —