Просветни гласник

221

за потребу разних завода, за цело ннје могуће да се исте Формуле и даље задрже а то би било и штетно по интересе самих тих школа, пошто за сад нема готОво никаква јемства за чување учила од упропашћавања. 0 погледом на то и ради бољег и практичнијег вођења рачуна о свима стварима школским, ја сам у споразуму с главном контролом, а на предлог директора пишке гимназије, нашао за потребно укинути досадање инвентаре и па место њих прописати оса.м нових записника, удешених по групама предмета којима школа располаже. И тако свака школа унапредак ће водити ове записнике: 1. З&аусник књижнице. У њега се заводе књиге и атласи. Даље, за књижнице вреди наредба министарска од 22. Фебруара 1882. ПБр. 1009. по којој сии заводи имају уредити своје библиотске за најкраће време. 2. Заиисник географских и историјских карата и слика, старина и свега што служи иредавању земљоаиса и историје. 3. Зааисник хемчјских ствари и хемикалиј а. 4. Зааисник физичких ааарата. 5. Зааисник јестаственичких збирака. 6. Зааисник сарава и цртежа за математику и цртање. 7. Зааисник гимнастичких сарава и арибора за гимнастику и војничко вежбање. И 8. Заиисник намештаја и куКних иотреба. У овај записник може се бележити и прибор за музику и певање. Свима овим предметима осим оног у првој алинеји под бр. 8. руковаће наставници који и предају предмет. Осим прве групе, која ће се уредити по наредби, и последње, ваља имати за сваку групу инвентар у дупликату, од којих ће један држати старешина школе а други онај наставник који се служи стварима при предавању. Оваки старешина школе, кмо одговорни наредбодавац, дужан је водити тачан надзор о свима инвентарима и стварима, а поједини наставници који непосредно рукују стварима биће од сад непосредно одговорни главној контроли као рачунополагачи за оне ствари које су им предане на руковање. У овом последњем односу стоји и старешина завода, у колико и он буде руковао било стварима било новцем. Нови записници могу се добити штампани у државној штампарији. Попис ваља да се учини што пре, и по свршетку тога посла поднеће ми се извештај о свему што је урађено ради знања и управл.ања. ПВр. 2010. 2. Априла 1882. год. у Београду.

Сшша начелствида и управц вароиш Београда Тачком 15-ом члана 22-г. закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља забрањено је употребљавати децу основних школа за спровод мртваца. Како се за ово наређење законско још свуда потпуно није сазнало, као што видим из разних извештаја, који ми о томе чешће долазе, то сам се нашао побуђен препоручити начелству, да оно изволи поменуто законско паређење саопштити како свима учитељима, свештеницима и туторима, тако и свима општинским властима у округу, како би се од сада свуда вршио закон онако како гласи. Само у случајевима кад умре учитељ, месни свештеник, ђак или који добротвор шкслски, учитељ ће (или његов заменик) сутра дан по погребу, ако погода времена допусти, изаћи са ђацима на гроб покојника и ту спомена ради отпевати прописану песму црквену. ПБр. 2185. 10. Априла 1882. год. у Београду.

Свима вишил и нижиж гшшази јама и реадкама, ректору Богослоније, управитељу Учитељске школе и управитељци Иише ж. школе Почешће се дешава да неки ученици.. ма из ког узрока, мењају заводе у којима се уче, па не траже сведочанства из школе у којој се налазе, или из које желе изаћи, или из које су већ изиглли, него траже из оне у којој су се раније учили. Ово се особито дешава онда, кад учепици или њихови родитељи налазе, да је старије сведочанство пробитачније и повољније од онога које би им се издало у заводу где су се последњи пут учили. Тако н. пр. кад се ђак отпустч из које школе без права на полагање испита итд., он се јавља па ^зугом или трећем месту као приватан ученик или иначе с каквим добрим ранијим сведочанством, чинећи се и невешт сведочанству доцнијем, кад је оно доказ слабијег учења или лошега владања. Да би се стало на пут оваквом изигравању закона и дисциплине настаоне, нашао сам за потребно наредити ово што иде: 1. Све школске власти дужне су издавати на захтевање ученика или њихових родитеља сведочанства из оних разреда које је дотичии ђак свршио , а под тим се разуме да је годишњи испит положио. Ко један пут добије сведочанство па га упропастк или сакрије или му се код неке власти задржи, може добити још препис сведочанства из дотичне књиге п то само први и други препис. О овоме ће се водити тачан рачун и бележити у дотичну књигу, кад је ком издано оригинално сведочанство, а кад први или другп препис. За сваки препис сведочанства има се напла-