Просветни гласник

&АПИСИИК ГЛАВНОГ

брооветног саветА

271

земљу Дака и Бесса између Саве, Дунава и Родопе Да не би било никаквих других погрешака, довољне су ове погрешно обележене границе, те да се ова књига забрани у школама. »Српску историју за основне школе« треба написати у биограФијама. Дакле је написати треба бнографиским примамљивим за децу начином, и овако написана историја српска одговориће а) истинском току псторијских догађаја, б) постаће највећа снага васгштања и гајења патриотизма в) видеће се јасно цељ којој тежимо. Неће се почињати деци исто^ија »селењем« »одсељавањем«, «досељавањем«, »слушањем,« »одметањемв »мржњом,« «злобом,« а свршавати се »расељавањем,« »удварањем« страним царевима и т. д. Него ће се помињати биограФијама славних жупана архонтија: Дукље, Травупије, Хума, Србијс и т. д. а свршпће се истина падом и страдањем под Турцима, али и борбом и васкрснућем и тежњом за коначно уједињење, па ће се сваки осећатп и сазнавати чланом те огромне задруге, која се зове «"раски народ,« тежећи да заузме достојно место међу осталим народима. Ето шта треба да је народна историја у народним основним школама, — у школама оних људи, који певају »о нрекрлсној о Маћедонији,« који певају Немању, св. Саву, Душ 1на и цара Лдзара; који певају Високог Стевана и Ђурђа Смедеревца, којн певају Ј.Проклету Јерину« и сењске хајдуке, који певају оспње« и »бело море« тихо Дунаво, Вардар и Марицу, који певају Дурмитор и Пирлитор, Велебит, Фрушку и св. Гору, Шару планину и Малешевску планину, који се моле св. Вилиндару, Дечапима и патријаршији и т. д. Сада да ирегледамо садржину ове историје за »основне сраске школе« и то ћемо навести само неколика места ради примера. На стр. 10. стоји: »Срби под жупанима слушали су цара Ираклија . . . Кад Ираклије умре, грчки цареви били су слаби људи, па за то се Хрв 1ти и Срби одмету од царске владе ! — »Излази из овога казивања да су добро радили кад су » слушали ,« а да су зло радили кад су се иодметули од царске владе« = »одметници цара честитога!« Овде нећу улазити у поле мику о »слушању« или »одметању,« него обраћам пажњу да се у српској историји , која има за нредмет сриску државу и српску независну и самосталну радњу, предикује о »слушању« и »одметању« туђим царевима. Стр. ; 1. »Мутимир и Стројимир и Гојник . . . разделе између себе сраске земље,« а ово апсолутно није истина, Јер су они поделилн између себе саме земље архонтије Србије. На стр 12. »Мутимир . . . надбије браћу, зароби их и пошље у Вугарску да их Бугари чувају,« као да је Блгарија српска Сибирија или као да је Мути-

мир био блгарски васа!, па буптовнике противу »цара честитога« послао да им суде, а међу тим Порфпрогинет вели: »ухватио их и прогнао у Влгарнју.« Тако се ието прича на стр. 14 о Захаријм. Тако се исто на стр. 14 вели: »синови српских владалаца, не марећи за народно добро, слушали су су сад Грке сад Бугаре« . . .. а у самој ствари ови »синови српских вдадалаца« борили су се и нротив Грка и против Бугара. За Захарију вели се на истој 14. страни : »Отхрањеп у Грчкој, срце га је вукло Грцима,« а у ствари борећи се с Влгарима као и Грци, везао је са њима (Грцима) сајуз. На стр. 15. вели се : «Ср6ија је била .... ауста . . . седам годпна.« На стр 17. вели се, да је после Часлава Србијом овладао Владимир.« Међу тим Владимир није никада владао над архоптиом Србијом, него над архонтиом Дукљанском. На стр. 19. говорећп о влади Владимира Дукљанског вели се: »у Бугарској је тада владао Самуило,« а зна се, да је Цимисхије освојио Блгарију 971. године и Самуило пије никада владао над читавом Блгаријом. Ово овако што рећи није смео ни Дринов, него је измислио »западпо блгарско царство,« а Иречек у историји Блгарије за Самуилову државу вели : »да то није управо ни била мопархија него конгломерат насљедних кнежевина иодоластних (насљедним) потомцима оних словенских (српских) кнежева који су на челу својих племена (кољена) још у VII. ст. дошли на тернторију римске царевине« и »онако често оовајали Солун« и т. д. Даље читаво је причање неистинито као : »Владимир се преда бугарск ј војсци.« .... Владислав није » млађи брат Самуилов,« него синовац. Војислав се није » дигао « противу сина Самуилова, него га убио у лову. Владислав није одсекао главу Владимиру у »месту,«- које се зове Преспа. Владислав није »овдадао СрбиЈом« (стр. 21.), нити је Владислав био српски владалац, те да би се могло рећи, да јо после његове смрти »Србија остала без владаоца ,« јер је византински цар освојио српске земље 1019. године. Даље, није »ма неколико година после смрти Владимирове, Војислав дигао народ на Грке,« него тек после 31 године. Па даље иде тако прпчање као да је Војислав кривац, што се борио за ослобођење: . . • »Војислав . . . није могао мирно владати« и т. д. Па поред оваког сметеног казивања, још га прави сметенијим, јер на место да рељеФно изнесе и опише радњу Војиславову, он вели: »Тада су Бугари били под Грцима, који су Бугаре угњетавали« .... или неки Бодин . . . Бодина затворе у »иеки« град.