Просветни гласник

279

САСТАНАК СУИ 7. Априла 1882. у Београду Еили су: потпредседник Ј. Пецић. Редовии чланови Ст. Марковић, П. Срећковић, арх. Н. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, др. Ј. Валеита, М. Миловук, др. В. Бакић. Ваиредии чланови; Ј. Туроман, Св- Николајевић, Вл. Карић, Љ. Ковачевић, Св. Вуловић, Бор. Тодоровић, А. Николић и 'Б. Тешић. Привремени пословођа др. Ник. Ј. Петровић. I Привремени пословођа чита записник 106. састанка, који Савет прима II Министар аросвете и црквених аослов а писмом својим од 7. ов. м. ПБр. 2089. шаље Савету сведочанства ЈосиФа Модрића, позивајући Савет да му да своје мишљење о томе, има ли г. Јосиф довољну квалиФнкацију за наставника у средњим школама. Упућујс се наставном одбору. III Министар иросвете и црквених иослова. пнсмом својим од 2. ов. м. ПБр. 1977. шал.с Савоту на преглсд дело др-а Л. Докића под насловом : » Шкољке у Србијич. Савет одлучује да то дело прегледају др Ј. Шнчић и да се умоли Јов. Жујовић супленат Велике школе IV Потарсдседник саопштава да су стигле теме од господе која су била умољепа да темо из немачког језпка и богословских предмета израде. Теме нз немачког језика гласе: »1. \\/Исће1т Те11. Боп Каг1оз. Ц г а1епи1еш (све од Шилера). Изложити садржину и теиденцију сваког дела посебице. Навести поједина значајнија места. Обележити важније карактере из сваког дела и напоменути у колико се драматски нацрт дела тих карактера слажо с историјом. 2. Историјски развитак немачког кн.ижевног језика од најстаријих времеиа до данас и који су политички догађаји допринели те се овај или онај дијалекат узвисио на ступањ општег књижевног језика. Навести главније писце и њихове списе по свима дијалектнма. Прим. Као трећа тема остаје лањска под 2. (« Ге тов Фауст«).« Ове теме спровели су г. г. Стеван Д. Поповић и Јов. Ђорђевић са овим писмом : »ј Г . Председиику Главног Просветног Савета Према вашем писму од 18. пр. м. СБр. 18. част нам је нзвестити вас, да смо место захтеване једне теме из немачког језика, коју је прошле године израдио проФесор г. Е. Берберовић, спремили две нове

теме, које подносимо у прилогу под •/. Услед овога узимамо слободу замолити вас, да будете тако добри протумачити у Главном Просветном Савету, да смо нашли за потрсбно да од прошлогодишњмх неизрађених тема отпадне она под 3. (»Хердеров Сид«. Изложити садржипу и крптички пропратити је«), а да остане она под 2. (»Гетов Фауст«) која с ове две нове које сад подносимо износи онолико колико се по закону тражи. рг. Д. ЈЗ оповић с. р. ј Јов. ^орђевић с. р." Прозветни Савет налази да је прва предложена тема из немачког језика сувише лака , пошто греба само прочнтати три драме Шилерове и о њима написати расправу. За проФесорског кандидата ово је сувише мален посао. Напротнв друга је тема врло тешка и без великпх сгудија и многих средстава не би се могла ни радити. С тога је Савет са 7 протпв 6 гласова одлучио : да се не приме теме из немачког језика. 'Геме из богословских предмета ове су : »1. За догматику : Учење римске цркве о почес.ном суду (риг§'а1;опига-у) И разлика тога учења од учења наше православно-источне цркве. 2. За пастирско богословље: Телесне и душевне врлине кандидата на свештенички чин. 3. За омилитичко богословље: а) карактер црквенског беседништва. б) о проповедничкој радн.и св. Василија великог и карактер његових проповеди.« Све те три теме Савет је примио са 9 противу 6 гласова. V П. Срећковић чита свој и арх. Њ Дучи&а реФерат о »Историји Срба за основне и средње српске школе.« „Главнол Просветнол Савету По налогу »Главног Просветног Савета« имам да ноднесем два реФррата, један о књизи: »историја српског народа за средње школе 1873. г.« други о књизи »историја српског народа за основне с-риске школе 1880 * Како су обе ове кн.иге по својој намени, обиму и методу различне, тако ћу и говорпти о учебнику за средње школе с научне стране п о празнинама које се у њему палазе, а у дру10м реФсрату обратићу пажњу Савета на метод и погрешке у самоме тексту. Према овоме Савет ће оценити, да ли се код нас предаје историја као наука и да ли у основпим школама треба променити метод предавања историје, па, да ли и садржнну треба распоредити према самоме материјалу.