Просветни гласник

46*

записник главног

VIII 11риврел1ени иословођа прочитао је овај реФерат г. Јов. Ђорђевића о Латинској граматици Јов Туромана: „Гланкол Просветном Савету На позив Главног Проспетног Савета од 18. Фебруара о. г. ОБр. 11 прегледао сам »Латинску Граматикуа за гимназије, Г део, друго поправљено издаље од Јов. Туромана. Налазим, да се ова књнга може за школску потребу прештампати без икаквих већих измепа, осим ако гшсац сам не нађе за нужно, да овде или онде по коју мању измену учини. У овој ме мисли утврђује осим ваљаности самог дела, од којег у истој струци за сад бољег немамо, још и та околност, што су »примери за латинске облике« од проФ. ЛекиЧа, који су за нашс школе примл.ени и сад се у државној штампарији печатају, удешавани са свим према истој граматици. Желети би било и код ове, што и код сваке школске књиге, да у њој не буде или никаквих или бар што мање штампарских погрешака, а и оне да буду на крају све назначене. Преглед нисам могао свршити до означеног ми рока, поглавито с тога, што ми књига није била послата, а своје књиге нисам имао. у Београду. 31. Марта 1882. год. 0 поштоваљем, ј ЈоВАН јвОРЂЕВИЋ." За тим је ирочитан следећи реФерат Јов. Ђаје о истој књизи: „Глалшш Просветном Савету Главни Просветни Савет својим писмом од 28. Фебруара ове год. СБр. 11 потражно је од мепе мишљен.е, да ли се друго издање 1 дела латинске граматике Јов. Туромана може за школску потребу преЈлтампати без икакаквих измена. Сматрам за дужност одазвати се позиву Главног Просветног Савета оном озбиљношћу, коју заслужује важпост предмета и учињено ми одликовање. Пре свега морам рећп. да ова латинска граматика, но мом мишљењу, спада у ред најбољих радова у наЈној школској књижевности. Али морам и то рећи, да она заиста заслужује ову похвалу, само ако јој се вредност мери према оном ступњу развитка, на коме се 1'раматичка наука находила пре модерног величзнственог полета компаративне Филологије, и на ком се стуњу још и данас находи огромна већина школских латинских граматика у свих народа. Не заслужује пак ту похвалу у истој мери, ако се упореди са новијим научним радовима те врсте у Иемаца, Француза и Енглеза.

пр0светн0г савета 363

Велика се препирка заметла међу научњацима о том питању, да лн треба латинску граматику за средње школе удесити према резултатима упоредне филологије и историјско-критичких истраживања, или треба остати при старом начину ? И једно и друго мишљење има доста и поборника п противника. Али број противника првом мишљењу бива све ман,и У теорији скоро сви су сложни, да утврђене резултате Фнлолошке науке треба унети и у школу. У практици је нак успех врло скроман до сада, а то с тога, као што вели : Фр. Екштајн »што се људи старе школе за то мало интересују а слабо разумеду, што метод није још педагошки израђен и што нема доста наставника, који би били у том зпању темељни и у таком предавању извежбани.« Главни разлози, што се обично наводе против латинских граматика удешених за школу према. сувременом -развитку Филолошке нзуке јесу : 1. Да резултати филолошког истраживаЈБа још нису у свему поуздани; 2. Да су ученици сувише млади за тако учење латинског језика; 3. Да од таког учења не може бити успеха, ако му не претходп учење матерњег језика по том истом научном начину. Први је разлог у многоме истинит, али отуда никако не следује, да се у школу не сме унети оно, што је науком доказано само с тога, што још није све доказано. Друга два разлога за нас не вреде, јер се у нашим гимназијама не почиње учити латински језик у I разреду, као у гимназијама осталих европских народа, него тек у V разреду, у ком се не може рећи да су ученици још неарели и неспремни за учење добро удешене латинске граматике по законима и истинама Филолошке науке. Осим тога научна обрађеност срнске граматике којом се ми с правом поносимо и према којој је удешено и предавање пашег матерњег језика у средњим школама, потпуно спреми ученике, да у V разреду могу и латински језик учити по том начину. Кад смо у томе сретнији од других у осталом напреднијих народа, не треба ни мало да се устежемо дати тај исти научни правац и учењу латинског језика, само с тога, што Немци још то нису усвојили. Таким учењем српска и латинска граматика узајамно би се допуњавале, престало би досадно учење на памет необјашњених граматичких догмата, разумевање би заменуло веровање, младеж би учила са много већом заузетошћу, па с тога и са много већим успехом.