Просветни гласник

408

кривају које шксмарином (1 403 789 дин.) које и:ј општинске касе ( 1 388 702 динара). На св;>кога ђака троши се по 100 дин. годишње. У Елсас-Лотрингији било је прошле године 2 9 средњих школа са 6786 ђака, од којих су 2463 католици, 3553 нрогестанти и 7 70 јепрсји. (»N«1

Педагогија на номачким и швајцарскил свеучилиштима Одавна се нредаје пелагогија по немачким универснтетима. Прогалог зимњег течаја дчжана су из ње гфсдавања на овим местима : 1. У Берлину предавали су прОФ. М. Лазарус: Педагогију и дидакп ку, по 4 сата педељно — и Ф. Паулоеи: недагогију, такођо по 4 сата недељпо. 2 У Бону предавао је Ј. Бон а Мајер : лекцијо педагогичком друштву, по један сат недељно. 3. У Ерлангену Р. Шмит предзвао је: ФилосоФијску псдагогику, цо 4 сата недељно. 4. У Гиеену предавали су Е. Братушек : Педагогијску психологију, 2 сата недељно и X. Шилер : Исгорију исдагогије, 3 сага ведељно. 5. У Гетингену X. Сауие : вежбања у педагогичком семинару, по 2 сата. 6. У Хајделбергу предавао је Г. Улиг : Историју педагогије, а напосе о методама наставе у средњим школама од почетка XVI века ; кратак поглед на садашњу наставу у средњим школама у Немачкој и на другим местима, по 2 сата иедељпо. Осим тога и педагогиска вежбања.

7. У Јени проф. К. В. Стоји: Историјску и практичну педагогпју, 3 сата ; вежбања у педагошком семинару 3 сата и практична вежбаил. 6 сати. 8. У Килу Р. Таулов: вежбања у педагошкој вежбаоници. 9. У Лајицигу предавали су: X. Мазијус : Историју педагогије 4 сата и вежбања у педагошком семинару 2 сата; — Л. Штримиел: психологијску педагогију, 3 сата и вежбања у научној педагогици по 1 сат ; — Ф. Цилер : лскције у педагошком ссминару 4 сата — и Ф. Екштајн : ггедаго! ију наставе за средње школс 4 сата и лекције педагошког семинара, 2 сата. 10. У Минхену В. Гизебрехт: Лекције у педагошком одсеку историјског семинара, 1 сат. 11. У Прагу Вилман: Дидактику 3 сата — н лекције у педагошком семинару 2 сата. 12. У Ростоку X. Шта.јн: историју медагогије од реФормације до данас, по 3 сата иедељно. 13. У Бечу Т. Фогт : општу педагогију и вежбања у I педагошкој вежбаонпци. У Швајцарској : 14. У Базелу предавао је X. Сибек : Почетке педагогије, по 1 сат недељно, и 15. У Берну предавали су : X. Ријег : Педагогију, по 8 сати нед. — и X. Хициг : Педагогију за средње школе, по 2 сата нед. У Брсслави, Ерлангену, Фрајбургу, Хали, Хајделбергу, Лајпцигу и Штрасбургу предавали су педаг огију проФесори богословског факултета, а на неким универоигегима чроФесори историје , Филологије игд. или приватни доцепти додирују у својим предавањима историју педагогике. (»N«1

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Њено Величанство Краљида бдаговолела је поклонити 100 комада фино новезаних књига од часониса „Отаџбиџе" (50 од седме и 50 од осме квиге) и сгавити их на расноложење г. министру просвете и дрквених послова. Г. Министар одлучио је да се ове књиге разашаљу на поклон ваљаним ученицима нижих средњих школа у источним крајевима. II Г. Димитрије Р. И.ш1. свештеник штубички и надзорник основних штубичких школа — као и сваком, тако

и овом при.шком, иоказао је угледан прнмер у потпомагању штубичких школа — поклонивши им једно звоно за сазивање учепика и ученица, у вредности об сто четрдесет динара, за успомепу своје умрле жене Лзубице. На овом поклону изјављује се гоеподину Димитрију свеордна захвалност. III Г. Г. Брака НовакОВиЈш, трговци из Веограда, поклонили су свилајначкој мушкој школи лист »Невен» претплативши се на исти за чигаву ову годину. Г. Коста Великић^ трговац у Свилајнцу, поклонио је ученицима IV разреда 10 ком. књиге : »о иодизању и сушењу шљива у Француској,«■ да се разда о испиту. г. Г. Браћи Новаковићима и г. К. Великићу изјављује се усрдна захвалност на овом поклону.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА КРАЉЕВСКО-СРИСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАМИАРИЈЕ. ОДГОВОРНИ УРЕДНИК СтЕВАН Д. ПОПОВИЋ.