Просветни гласник

418

записник главног просветног савета

Прооветни Савет усвајајући у свему мишљење реФерената одлучио је: 1. Да се не прештампавају вите »Српска граматика. за основнв школе « и » Теорија арозе а што се тиче » Словенске гражагике« да се не ирештампава за потребу гимназија, но ако би бпла потребна за богослове, може се за њих прештампати 2. Да се могу прештампати у ополико ексемплара колико би бнло потребно од сад па за две I одине ове књиге : Сриск а граматика од Стојана Новаковића и Читанка Св. Вуловића, пошто иисци у њима исправе погрешке; 3. Да се прерадс и скрате па да се прештампају »Прва читанка« за средње школе, по примедбама које су прошле године у Просветном Савету о тој књизи донеселе ; а » Примери књижевности « да се скрате на 15—16 штампаних табака. 4. у>Извод из сраске граматике«- од Јов. Бошковића, да се прештампа пошто је гшсац попуни према својој пзјави. РеФерентима одредио је Савет укупно 160 динара награде VI Др БакиИ чита следећи реФерат о » Малом земљоиису« : „Главнол Просветном Савету Позвани одлуком Главпог Просветног Савета од 10. т. м. Бр. 13. да му поднесемо своје мишљење о ■»Малом земљоиису«- за основне сриске гаколе 1879. подносимо своје мишљење овим што иде. Наставни план за наше основне школе изашао је још године 1863., а упутство како ће се предавати предмети, обухваћени тим планом, изашло је тек након 7 година, а на име год. 1871. У том наставном плану стоји , да се у IV разреду поред осталог има предавати математички и физички земљоаис и аолитички земљоиис Евроае. Упутство пак за све остале предмете, да чак и за науку хришћанску и певање, онако опширно, дошло је у неприлику, кад је стало пред земљопис, и кад му је ваљало упутити учитеља и учитељку, како и њега да предају. Оно са свим лаконично вели: »физички и математички земљопис и државни земљогшс у IV разреду предаваће се по књизи »Мали земљопис«. Не гледајући на то, што је упутство у својој хитњи, да што пре само одмакне од овога' пррдмета, погазило закон тиме, што препоручује да се предаје државнн (политички) земљопис свих делова света, изложен у малом земљопису, док у наставном плану стоји , да се предаје само политички земљогшс Јевропе, не гледајући велимо на то, ми смо били слободни да из тако олаког нрелетања упутства преко

земљописа, овога тако важног предмета, изводимо ово што иде. Или је упутство мислило да су наставници основних школа за предавање свих осталих предмета внше мање неспремпи , па им је ваљало дати опширнија уиутства како да их предају, а. у земљопису да су у свом елементу, па им није ни требало давати пикаква нарочита упутства, већ је довољно било само зарад уједначења наставе у овом предмету, упутити их на »мали земљоиис« у коме за све, што треба детету нз IV раз. зпати, имају питања , и за све што се пита имају одговори. Или је упутство мнслило о земљопису опако, као што се о њему мислило још у првој половини прошлог столећа , те да према томе чак и не треба нпкаке нарочите спреме ни упутства за предавање, већ је довољно, да се каком мнемотехником што пре научи на памет известан већи или мањи регистар имена. И у том случају мали земљопис у стању је то олакшати, јер ће га учнтељ држати пред собом, читати питања а ђак на то одговаратн, под строгом контролом учитељевом, који онет гледа у књигу и пази да се ни »иже« не изостави. Ово смо двоје могли слободно изводити, јер није назначен нигде у упутству значај ове науке нити њена цељ, док је то код евих осталих ако не прецизно казгшо, а оно бар наглашено. Па како то није учињено ни у самој књижици ни у упутству, то смо држали за потребно , да само бар у кратко кажемо цељ ове науке, како непосредну, тако и посредну, јер ће нам тек према томе могућно бити да одредимо вредност књизи , коју нам је Просветни Савет поверио на оцену. »Непосредна је цељ земљописне наставе да упозна ученика са земљом као целином, а посредна да развија и јача све његове умне особине : уобразиљу, мислиљу, судиљу, памтиљу и естетичан укус«. Да би се све ово гјостигло према разним годинама узраста ученичког, педагогика има разних начина и путова. За мање одрасле она се у главном служи синтетичним а за одраслије аналитичким путем. У првом случају она почиње са кутњим или школским прагом, излази по том на двориште, за тим у околину најпре ужу, за тим све ширу и ширу, ширећи једнако са даљом паставом и круг познавања дечијег. Но кад узмемо у рачун то , да ће огромна већина ученика осн. школе цео свој век провести у уским границама своје рођене земље, кад узмемо у рачун то, да је крајња цељ укупне основне наставе, да упозна ученика са односима у којима стоје и у којима ће доцније стајати према својим саграђанима , да их као чланове општине и државе упозна са правима и дужностима у обема , да их спреми за живот у њима, и тиме, што ће их упознати и са природним појавима