Просветни гласник

420 запнсник главног

иомиње , ве11 се питања постављају као да је само једна Ин1)ија. На прилику пита се : које су највеће вароши у државама у Инђији ? а одговара се : Калкута, Бомбај и Мадрас, вароши дакле само у предњој Инђији, али не у »државама« већ »држави« инглиској. Таких погрешака има тако много, да би нам ваљало ве!|И део књиге пренисати, кад би их хтели све исписивати. Према свему овоме мншљења смо, да се ова књилшца »мали земљопис« никако не прештампава. Оваким земљописом и методом која је у њему, не постизава се ни у колико цељ, коју по нашем мишљењу има настава у земљопису: све и кад не би било у њему пуно неистина и изопачених Факата. Нити се њиме земља упозиаје, нити се развија ма и једна моћ детиња осем памтења, па и оно у штетноме правцу. Учење по њему штетно је како за ђака тако и за учитеља, наводећи их на најгрубљи механизам, који дете заглупљује, а ио неког учитеља лакоми на лењост. Оно што би требало постићи земљописом у основиој школи, док се не би написала згоднија књига, може се за сада у главном посгићи но књизи »упутство за предавање домовине и света,« а у колико би требало по паставном плану што више казати деци о политичком земљопису Јевропе, то учитељ нека спреми сам, а толико може сваки. 24. Марта 1882. Београд. ПРОФЕСОРИ јЗ. ј^АРИЋ Др. јЗг ј З акић Савет је у свему усвојио мишљење реФерената и одлучио : Да се » Мали земљоаис « не прештампава више о државном трошку. РеФерешима г. др. Бакићу п Вл. Карићу одредио је Савет за овај реФерат и за реФерат о земљопису балканског иолуострва, којије пређе прочитан, свега по 40 динара. VII Привремени иословођа и г. П. НинетиИ, прочитали су следеће реФерате о »Малој црквеној историји за основне гиколе.« 1. „Глакном Просветном Савету Одлуком својом од 10. Марта о. г. Главни Просветни Савет почаствовао ме је поверењем, да прегледам Малу црквену историју старога и новога завета за основме илколе «, па да му за тим саопштим своје мишљење о томе може ли се ова књига за глколску годину пре-

чросветног савета штам:1ати о државном трошку таква каква је, или би је требало у чему мењатп Ја сам прегледао поменуту књигу и част ми је ноднети Главном Просветном Савету следећи извештај. У »Малој црквеној историји старога и новога завета за основне српоке школе« има тако мало помена о цркви, да не би нико могао у њој познати и.ггорију цркве, кад само то не би било обележено на корицама књиге. Нарочито је сиромдшча ова књига у излагању новозаветне или хришћанске цркве. Од 17 листића, из којих ја састављена сва књига, само два листића говоре о цркви хришћанско| и то тако нејасно , да и то мш скоро ништа не вреди. У та два листића ушла је и иЈторија ерпске цркве, обележена са 11 реднћа. Кад се узме у рачун, да је цео стари завет само прицрема за нови завет и да је тек хришћанска црква право царство божије са најузвишенијим морално-ре • лигијским начелима, онда се не може никако одобрити план ове књиге, у којој је старн завет захватио седам осмина а хришћанској цркви удељена једва једна осмина. Поред тога, у књизи овој не говори се нишга друго о црквп хришћанској, него само то, да су је апосуоли ширили по свету и да су свети оци написали на саборима символ вере. О св. апостолу Павлу, који је највише радио на ширењу хришћанства, ни о св. Сави, кога школе српске славе као свога патрона; ни о члановима црквеним, нн о јерархији, као ни о свештенорадњама па ни о главаијим моментима из живота цркве хришћанске нема баш ничзга. А почем је састав и уређење видљиве цркве продукат дугог времена и почем су свештенорадње реални облик религијског веровања, то разуме се и једно и друго чини битни део историје цркве, те се према томе не може никако допустити, да ова књига остане и даље са оваквом празнином. Уз помснута два листића, на којима је исписана историја хришћанске цркве, стоје пет лњзтића са описом жпвота Исуса Хрисга, а под насловом »Историја новозаветне цркве» и према томе излази да је 7 листића а не 2 удељено хришћанској цркви. Али се живот цркве хришћанске не ночиње рођењем Исуса Христа, него тек силаском духа свет. на апостоле, па због тога ја то и не ст^»љам у историју хришћанске цркве. Писац је назвао жпвот Христов новозаветном црквом сигурно с тота, што је црпео материјал из новозаветних књига светог писма, но то не може бити никакав разлог, почем се из тих истих књига зна, да је од почетка живота црквеног, Христос невидљива глава цркве, и да је први дан живота црквеног дап силчска св. духа на апостоле, а то је био 50 дан по васкрсу Христовом. Но подела историје старозаветне цркве до рођења Христова — што обухвата две трећине књиге пије