Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ 437

нара, а на бмблиотеку преко 2 300 динара. Онштина лајнцишка иомаже ову школу са 47 500 динара, а. остало се покрива школарином и другим приходима. Та школа броји данас 15 разреда и има 450 ученица. Вградаје удешена од прилике за 20 разреда и 600 питомица. У њој има, осим соба за разреде, велика сала за свечаности, у којој има 500 седишта, једна сала за разреде кад се комбинују, особите просторије за певање, цртање, јестаственицу и женски рад, једна библиотека, канцеларија за наставнике, сала за седнице соба за управника и стан за школског послужитеља. У авлији има проетрана сала за гимнастику, а у њу се долази нокривеним ходником. Што .су више женске- школе у Немачкој данас изван сваке опасности опстанка, то се има захвалити нлеменитом осећању, што њихов опстанак не зависи више од прилика, већ једино од постојане и беспристрасне преданости наставника и насгавница њихових. Зато се треба и надати да ће насгати време , кад ће се отклонити све спољње сметње, и кад ће настати могућност да се ова установа развија према правом идеалу своме, па макар потоњи нараштаји уживали плодове трудова који се данас улажу.

Из дана у дан опажа се у последње време, да се не само педагози, него исто тако и општине и владе етарају све више о васпитању и настави женске омладине. Еад би нешто запитао ко : да ли више женско образовање има утицаја на развитак народни , и ако има, колики је тај утицај, тај би био у заблуди онако ието као што је дижонска академија била кад је 1750. ноставила оно чувено нитање: „колико еу науке и вештине донринеле да обичаји људски ностану чистији и моралнији ?" Еао што књижевност није у стању да етвори друштво, већ је она управо само израз онога стања у коме се друштво налази, исто тако не могу ни жене бити намерне створитељке новог друштвеиога развитка, већ и оне саме носе на ееби у целоме животу своме печат свога времена.

Па ипак има овде нека мала разлика. Жене су живи чланови друштва, а целина је, нема спора, ограи!чена и зависна од својих делова. Утицај женски на друштво био је врло чесго прави извор најлепших појава у животу толиких народа. Особито у наше време, тај утицај женски и његова важност за образовање јавног живота јако су се, у извесном погледу, и управо рећи, бесконачно су се увећали. Од људи се из дана у дан тражи еве више и више како у општинском тако и у државном животу, и они су својим послом тако затрпани, да им не оетаје ни времена ни снаге да ее могу иоле озбиљније занимати с васпитањем евоје деце. Ако оставимо на етрану што очеви по некад, овда онда, мало енергичније, проговоре коју о васпитању евоје деце, и што, на мену па на уштап, нађу за потребно да ее и . ни умешају у домаћи ред и васпитање дечије, ева брига око васпитања, која траје из дана у дан, и којој краја нема, на матери је. И тако, баш и кад не бисмо хтели да водимо икаква рачуна о великом утицају који жене имају у евима редовима друштва бар што се тиче начина понашања у друштвеном животу, довољан би био тај васпитачки задатак материн, те да и држава и оиштина увиде велику важност коју има васпитање и образовање женске омладпне у рукама матера. Сваки народ који не окреће главе од ове дужности, ради као што ваља за своју будућност и баца у земљу семе од кога ће богату жетву жети потоњи нараштаји. С ове тачке посматрања треба се унуштати у решавање задатка : шта је посао виших женских школа. Ради тога нотребно је да погледамо на уређење те установе и с друге стране. До сада смо, онако у крупним потезима, показали, како је постала и како ее поступно развијала виша настава женске деце и изложили смо уређење виших женских школа с њихове спољашње сгране; еад треба да загледамо у унутрашњи живот тих школа, да видимо какву цељ ваепитавања и наетаве имају оне иред очима, и којима се методама служе у томе. Кад се новеде реч о томе: где и како треба повући међу између родитељских и школиних нрава, онда је најлакше с интернатом одговорити на то