Просветни гласник
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ
445
У источним окрузима школовање једног учепика стаје више иего и у самом Београду, докле у јужним окрузима трошак пе износи пи три четвртине од средњег издатка на једног ученика школа београдских. IV Вшпа Женска Школа А. НАСТАВНИЦИ У Вишој женској школн било јс 1875 године свега 23 паставника и то: једна управитељка, 0 учитедака и 13 хонорарних предавача и учптеља. Школа је имала четири разреда, од којих први и други имали су по два одељења. У свих шест одељења било је 165 часова недељног предавања. Долази дакле на разред, односно одељење по 27. 5 о недељних часова. Од свију часова долазило је на учитељке 100 недељних часова иредаваче и учитеље 65 » » или у средњу руку па једну учитељку 10, а на једног иредавача но 5 часова По апсолутном броју часова били су наставници овако подељени.
КОЈИ СУ ПРКДАВАЛИ
Б И
Л О
Ј Е
ИЕДЕЉНО
УЧИТЕЉАКА
ИРЕДАВАЧА
СВЕГА
2 часа
... 1
2
3
3 »
... 1
—
1
4 V
4
4
5 »
1
1
6 »
... 1
4
5
8 »
... 3
2
5
9 »
... 1
—
1
15 » ......
... 1
. —
1
16 »
... 1
—
1
25 »
... 1
—
1
По нлати или хонорару било је
КОЈИ ОУ ИМАЛИ ГОДИШН.Е
УЧИТЕЉАКЛ
II РЕДАВАЧА
СВЕГА
2 02кво
динара • • •
. . . 1
—
1
1 616 .64
» ...
—
2
1 111 .44
» ...
• . . 2
•—
2
1 010 .4 0
» ...
• • ■ 3
2
5
757 .80
» ...
4
4
631 .50
» ...
1
1
505 .20
» ...
4
4
252.(,о
» ...
2
2
^читељке за свирањс и Француеки језнк нису примале хопорар из државне касе, пе!> од ученица Кад оиу илату норедимо с бројем иедељних часова, онда видимо, да је за један недељни час предавања долазило једној учитељици 129. 31 , а јвдиом предавачу 12().зо динара. 1'азлика је дакле врло пезнатна. По кад издвојимо унравитељку од осгалих учитељака и нлату њихоиу по-
редимо с бројем часова, онда долази за један час у средњу руку само по 77..ц динара свакој учитељци, дакле ни пунедве трећине оног предавачима одређеног хонорара Б. УЧЕНИЦЕ У почетку школоке 18<5. године било је у Вишој женској школи 268 ученица Од ових примљено је у школу : ПРОЦЕНАТ но иоложеном пријамном исниту 74 27.61 нрешло у старији разред ■ • • 134 50.оо ионављало разред 60 22.зз Какве су у овом ногледу биле размере у појединим разредима, то се види из овог прегледа: ОД ОТО УЧЕНИЦД ИОЛОЖИЛО ЈЕ ПРЕ1ПЛО У ПОНАВЉАЛО у разреду: ПРИЈАМНИ исиит СТАР. разред РАЗРЕД
првом бУ.оо — 31.оо другом 4.82 75.90 19.28 трећем 1.7 9 78.51 19.61 четвртом — 93.10 6.9о
Највише ученица понзвља први разред, а најмање четврти. У другом и трећем разреду готово подједнака је размера. На сто ученица, које су понављале први разред, било је таких ученица у разреду другом 52 трећем 35 четвргом 6 Поделимо ли број ученица са бројем разреда одпосно одел.ења, онда налазимо, да је у средњу руку имао један разред : у почетку . . .45 ученица на крају године . . 40 » ; дакле много више него у гимназијама и реалкама. Вишу женску школу напушта сразмерно само пезнатаи број ученица. Јер докле у мушким средњим школама деФицит ученика износи 21. 6 8 процената, дотле је у Вишој женској школи само 10. 07 . За поједине разреде имамо овај преглед : Вида преглед В. на стр. 446. Кад ове размере поредимо са размерама из мушких школа, онда налазимо, да је на сто ученика, којн су школу у течају годипе оставили: Д0ЛАЗИЛ0 УЧЕНИЦА
из разних узрока 60 због искључења 10 због болести 77 због смрти 190