Просветни гласник

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

447

Г. Б Р 0 Ј

у ч

Е Н

и ц

II Р О Ц Е Н АТ

У Ч Е Н И Д А

У РАЗРЕДУ

еч ^ 5! о а *=ј 1 рц ^ м

и « м к р* <5 а

м 13 рз 23 ►3 а н а

ВРЛО НБМАР ЉИВИХ

1 04 x ^ сз О Н *§ р-. м

н рч

X к рр * 53 И

1 »4 3 и Н к; М и О 4 рн и

Првом Другом Трећем Четвртом Свега

19 13 3 1 ! зб

15 10 2 4 31

16 10 6 4 36

50 50 45 20 165

19.оо 15 .66 5 .36 3 .45 13 .43

15.оо 12 .0 5 3 .57 13 .7 9 11 .57

16 .00 1 ^.05 10 .7 2 13 .79 12 .43

50. оо 60 .24 80 .3 5 68 .9 7 68 ,5 7 ј

У Вишој женској школн врло је мало строжијих казна, које статистика бележи. Тако у 1815. години кажњене су само две ученице у другом разреду, али је то била казна најстрожија. Проценат кажњених износи само 0., 5 . У мугаким школама праценат строгим казнама кажњиваних ученика изпоси 8.оа ! Успех у наукама био је најбољи у четвртом разреду, и то из француског језика и науке хришКанске, а најненовољнији из рачуна и сраског језика. У трећем разреду показале су ученице најбољи напредак у немачком и француском језику, а најслабијих из рачуна и иедагогике. У другом разреду био је најбољи успех у науци хришпанској и немачком језику, а најслабије у зел<љоаису, јестаственици и рачуну. Ученице првога разреда успевале су најбоље у науци хришИанској, слаб уснех показале су из земљоаиса и историје. По општем резултату успеха било је од сто ученица У РДЗРЕДГ 1 II III IV ОВЕГА одличних 8 .зз 8 .И 9 .26 24.14 10 .3'; врло добрих 25.оо 35.13 42.59 41.38 34.оз добрих • 45.24 37.84 37.04 27.58 39.01 слабих 16.67 13.51 ■ 11.и б.во 13.2: р1)авих 4.76 5.41 — — З.зг У четвртом разреду биле је релативно највише одличних и врло добрих ученица а најмање у првом разреду. Број ових ученица постепено је растао у старијим разредима, а број слабих опадао је. Ако чорсднмо број добрих ученица са ученицама осталим, онда видимо, да је на 100 добрих ученица било:

Р А

3 Р Е

д У

III

СВЕГА

одличних • • •

• • • 18 .41

21 .42

25.оо

87 .5 0

26.60

врло добрих • •

• • • 55 .26

92 .8 6

115 .00

150.оо

87 .2 3

слабих ....

35.71

ЗО.оо

25.оо

34.04

рђавнх ....

• • • 10 .52

14 .29

—

8 .5 2

Успех у науци далеко. је бољи у Вишој женској школц цего у мушким средњим школама. Јер кад ове

размере порсдимо с размерама из оних школа, онда налазимо, да је на сто ученица било учеиика одличних 57 врло добрих 77 добрих 106 слабих 151 рђавих 135 Ова.ј повољнији резултат, мислимо долазн отуд, што у Вишој женској школи готово сваки предмет има свог стручног предавача. Од сиију ученица управо једна четвртина имала је да панавља испит из једног или два предмета. Тако је од сто ученица, које су школу свршиле, имало да понови испит: у РАЗРЕДУ I II III IV свега из једпог ирсдмета • -16.67 14.86 18.52 6.»о 15.35 из два предмета • • • 10.71 13.51 9.26 — 9.96 у опште 27.38 28.37 27.78 6.90 25.31 У другом разреду било је релативно највише ученица, које су имале да понављају испит из једног или два предмега. На сто ученица, које су остале да понове испит из једног предмета, било је ученица са два предмета, у разреду: првом 64 другом • • • • • • • 91 трећем • • • • • 50 четвртом у онште 65 За добар напредак у науци одликоване су ученице даривањем књига и похвалних листова. Од сто ученица одликовано је У РАЗРЕДУ I II III IV СВЕГД књигом 14.29 13,51 18.52 44.83 18.67 нохвалним листом • • 14.29 16.22 22.22 13.79 16.во у опште 28.58 29.73 40.74 58.62 35.27 Кад број одликованих ученица поредимо с бројем ученица одличних и врло добрих, онда видимо, да је од сто одличпих н врло добрих одликовано у разреду :