Просветни гласник

450

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

Кад бисмо узели, да је из округа крајинског било у Вишој женској школи 100 ученица од 10 000 женских етановника, и пореднли тај округ са осталим окрузима, онда би према томе бнло из округа: ученица Алексиначког 83 Шабачког 75 Веоградског • 71 Ваљевског 67 К-рагујевачког 63 Смедеревског 60 Ћупријског 54 Јагодинског 48 Пожаревачког 43 Рудничког 32 Ужичког • ■ • ■ 29 Чачанск01 26 Подринског 16 Црноречког • • 14 Каажевачког 14 Крушевачког 11 Кад смо оиако поређење чинили са ученицима средњих школа, тада смо нашли, да су од 10 000 мушких становпика била у тим школама 24 ученика, а овде видимо, да су од исгог броја жепских станов-

ника биле само три ученице у Вишој женској нгко.ш ; дакле тек једна осминп од оног броја ! 11о то су опет у огромној већипи — варошка деца. Кад поредимо ученике средњих школа са ученицама Више жепске школе, онда долазимо до занимљивих резултата. Јср кад бисмо на пр. узели да од 10 000 мушких становпика уче 100 у средњим школама, онда од толико женских становннка уче Вишу женску школу двадесет и четири девојчице варошке а само три сеоске Овнм се најбоље доказује нотреба, да се бар још једпа Виша женска школа установн. 1 Број ученица. које су уживале државну иомоћ, благодејање, био је у Вишој женској школи врло незнатан; јер од сто школу свршивших ученица само њих пет примало је благодејање. Оио доказује да је у Вишој женској школи већина учепица од имућнијих родитеља. Према тако малом броју благодсјаница и помоћ коју добијају већа је него што је имају благодејанци у мушким средњим школама У овом прегледу изложено је, колико је било у ком разреду учеппца, које су уживале помоћ, и колика је била та помоћ :

Р А 3 Р Е Д

врој ученицд које су имАле благодејлње

од 100 ученица било је благодејаница издато је свега Д и

једна ученица принала је у средњу руку влагодејања свега | месечно н а р а

Други . •

1

1 .35

70 .7 3 2

70.13

10.10

Трећи

7

12 .01

500 .15 а

71 .45

8 .9 3

Четврти

4

15 .52

456 ..36 4

114 ,09

14 .2 6

Свега

12

4 .9 8

1 027.21

85 .в2

11 .27

В. НАУЧНА СРЕДСТВА Виша женска школа нема још нотпуну збирку потребних учила. На крају 1875. школске године било је 13Г» учила за земљопис и јестаственицу, 271 комад за Физику и хемију и 649 разних ирегледа за цртање. У књижници било је 160 дела, у које су урачунате и геограФске карте. Г. ИЗДАТАК НА ИЗДРЖАВАЊЕ ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОхДЕ У 1875. рачунској години издато је из државне касе 31 463, 0 з динара на Вишу женску школу. Од овога долази на плату наставника 21 737, 8 в динара или 69,09 процената. Од издатка на плату долазило је у средњу руку на једног наставника по 945,12 динара. Од ове средње I Да је така шкода од преке нотребе, види се најбоље и отуд, што број ученида у мушким средњим школама све више расте. Докле је 1875. годиие у тим школама било оамо 26 учевица, то је у 1881. години тај број износио 170! ч За седам месеци, з За осам месеци.

плате имали су већу: управитељка и све учитељке; а мању имали су сви предавачи. Кад целу суму издатка ноделимо са бројем ученица, које су школу свршиле, онда долази на једпу по 130,56 динара. Према томе стаје државу школовање једне ученице у Вашој женској школи 522,24 динара. Трошак у мушким школама већи је једно с тога, што су паставничке плате веће, а друго што у тим школама има релатнвно мање ученика. V Школа учитељска и земљоделско-шумарска Обе ове школе имају задатак, да свака у свом правцу, буду извор ширењу просвете у масу народа. Од превеликог могу бити утицаја на морашо и матернјалпо стање у народу, па с тога им ваља и ноклонити особиту пажњу. Ми смо обе школе узели у заједничко разматрање за то, што им је готово нодједпака и организација па н сам задатак.