Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

491

на томе језику — молитве , које се уз хришћанску науку уче по нашим школама ; тада не може бити ни говора о томе, да се тај предмет избаци из иародне школе, јер то би оида значило оглушавати децу према гласу наше цркве. — С друге стране пак, ако ће се деца овако сз свим механичии вежбати у читању словенском као до сада, биће ти часови словенскога језика само часови мучења и доносиће више штете него користи и духу дечијем и цркви. — Да би се ово избегло , мора и овај аредмет као и остали бити васиитно средство у рукама учитеља-васиитама а да то буде , мора се материјал из овога предмета према општој васпитној цељи распоредити по нзвесном плану ; мора се распоредити на течајеве према начелу поетупности и доводиги у свезу са сродним предметима, који се предају у основиој школи. Кад се тако удеси , онда то неће бити мртав језик него жив пак ће будиги интерес код деце као и остали предмети, кад се предају према наставним начелима. Имајући све ово на уму — и одбијајући па страну све штампарске погрешке, којих је тма у овим књигама, — ја сам слободан да у име васпитне наставе и у интересу наше живе школе и цркве предложим : да се нн овај садагањи Вуквар словенеки ни Читанка не прештампавају никако, него д-1 се повери или нарочитој комисији нли једиоме лицу, да у р шу од два месеца изради и Буквар и Читанке словенске за паше основпе школе , које би се завеле по школама и у одређеним разредима од почетка нове школске годипе. 2. Ма.ја 188?. год. у Веограду. С ПОШТОВАЊЕМ Димитрије ј ГоСИЋ, ИРОФЕСОР УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ.« РеФерат г. Ј. Марковића и Ђ. Тешића гласи : „Главном Проеветном Савету Одлуком Главног Просветног Оавета од 10. пр. мес. одређени смо да прегледамо »српски и словенски Буквар« а тако исто и све чптанке, којима се служи наша основна школд и да дамо своје мишљење, да ли све ове књиге треба прештампати оваке каке су или не. Пре свега морамо изјавити да оцењивање кн.ига а нарочито читанака за пашу ссновну школу изискује више времена него што смо га имали, па да се може изрећи нотпуп суд. Као што се нама чини, за неке од именованпх књига и није главно питање , да ли оне заслужују да се и даље трпе као школске књиге. Главно питање било би у томе, да се одреди каке би требале да буду те књиге. Али ово последње питање по нашем мишљењу пије могуће за кратко време на ситно расправити. Нарочито читанке за основну

| школу и по својој задаћи и по избору, и по распореду и обради материјала, изискују и озбиљне пажње и времена и труд I, па да се може изрећи потпун и тачан суд о њмма. Оа свим слободно можемо тврдити да је сваком иоле спремном школском раднику лакше изрећи свој суд о свима осталим предметима, за основну школу, него о читанкама. После ове врло кратке напомене, да пређемо на претрес поједичих књижица. БУКВАРИ I Српски Буквар За ово неколико година како се наша основна школа служн Букваром, који нам је на оцену дат, он је претрпео неколико издања. Али при сваком од тих издања, он није пмао среће да претрпи никакве поправке, па и ако се имало шта поправити. Шта више паш Буквар бпо је тако лоше среће да је свако позније издање било рђавнје од претходнога. Ко би год упоредио сва издања, могао би се уверити о основаностл нашега тврђења. Ми ћемо овде у кратко изложита мане данашњега Буквара. 1 Ако мало боље промотримо, одмах ћемо приметити, да су у данашњем Буквару употребљене речи као основа за давање појма о гласовима. Ту се лако даЈе увидети како је учињена погрешка противу природног изучавањн гласова. Место изучавања гласова номоћу речп куд и камо је природније давати појмове о гласовима, где Је год то могуће, помоћу гласова нз природе. Овако давање појма о гласу свакојако је најнрироднији метод , који се може и који •греба применити код учепика — почетника. Само за оне гласове, коЈима се не може наћи глас из природе, који је деци познат, ваља употребити добро израђене слике и њпма подсетиги децу на глас. На, сваки начип ми овим нећемо да кажемо, да се иротивнмо лепим сликама и онде где се појам гласа може давати помоћу глассва из природе. — Дајући појам гласовима помоћу гласова из природе избегли би и грешење против закона цоступности, јер би тако деца доиста најпре научила шга је глас, од гласа би прешла на слог, а од слога на реч. 2. Слова у Буквару нису разређена ио лакоћи. Нротив овога војује већ опште позндто методско начело : да свакад маља иКи од простијег сложенијем, од аознатог неиознатом. Слова у Буквару треба да су поређчна по лакоћи праваца оних црта, из којих су она састављена, а ред слова у данашњем нашем Буквару не стоји тако. Разређивањем слова по лакоћи не само што се олакшава ученицима, већ се добија и у времену, што без сумње није од малог значаја по напредак школе.

62*