Просветни гласник

496

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Ово је израђено у обиму и по плану програма за I разред средњих школа, који је израдила комисија за то одређена од г. министра просвете и црквених послова, и по коме је препоручено да се предаје по свима средњим заводима. II Осим нских нетачних израза и неЈасних одре даба у приступу дело је разумљиво » лако напнсано. У тексту су једпим словима штампана правила, другим еу изведена и објашњена. а трећим опет назначена следства и задаци. Ово је доста важно за ученике, јер им је тиме обележено шта треба најпре научити и шта треба најбоље упамтитп. У овом делу израђена су само четири прва вида рачунања са целим бројевима и десетним разломцима. Строго се држати дедуктивног метода у овом делу рачунице значпло би, но мом мишљењу, понављати са свим једно исто и на исти начин оно, што су већ ученици изучили у основној школи; другим речима значило би: претпоетавити да ученици из основне школе нису изнели ни основне појмове о бројевима и о простим арлтметичним радњама. Кад се ово не сме претпоставити, јер ученици морају донети из основне школе у гимназију са свим јасне те појмове, онда следује да је њима већ много што шта о бројевима и о простим радњама познато, па се на основу тог аознатог може даље ићи ка неиознатом, а то и јест методичпи услов који се тражи за школсжу књигу и за школско предавање. Овај део рачунице тако је израђен према претпо ставци, да ученици у I разреду гимназије већ имају јасне елементарне појмове, те су из јасних одредаба појединих радња изведена и њихова правила. Потребније би било да се писац ове рачунице строжс придржава дедуктивног метода у изради осталих делова, где се не би могло горњом претпоставком оправдати одступање од стране дедуктивности. Мислим да, на то треба нарочито обратити пишчеву пажњу. Уверен сам пак да овај део, овакав какав је, неће ни мало кварити једнобразност целине, а то из разлога што сам већ горе навео. У опште овај је део рачунице добар; бол,и је и потпунији од свију рачуница, које су до данас за наше школе писане, израђеи је брижљиво, у њему нема ни штампарских погрешака, а то је доста важно нарочито за школску рачуницу. Узевши све у обзир све што рекох о овој књизи и судећи по њепој изради, мислим, да се писцу може слободно иоверити и израда осталих делова рачунице. 20. Маја 1882. Београд. Р 1. |З Е^1ИЗАРИЋ.

2. „Главном Просветнод Савету По одлуци Главног Просветног Савета на!10 састанку, прегледао сам рачуницу г. М. Миханловића професора, па поклањајући пажњу питањима г. министра о њој, част ми је поднети Савету следећи извештај. I На гштан е: да ли је дело израђено у оквиру ирограма који ће се проаисати за I разред ниже гимназије, II имам да кажем ово: Непознато ми је, какав се нрограм мисли прописати за поменута разред. Али могу рећн да је ово дело потпуно нзрађено по програму који је последње године израдила коммија за то одређена, т. ј. у шему се налази: рачуиање с целим бројевима, рачунање с десетним разломцима и метарске мере. Рачунање с десетним разломцима извођено је упоред с рачунањем целих бројева, а то је врло добра страна овог учебника, јер десетни разломци управо и представљају продужени закон писања целих бројева, и то се после добро изведеног система десетног бројања и писања, посве лако објашњава. Стари пак начин по коме су се десетни разломци прелазили упоредо с обичним рззломцима или и после њих много је неудеснији за наставу. Последњи део, о метарским мерама, израђен је у овоме делу пространије, него што се у програму тражнло, но то не би ни у колико сметало настави. II Да ли је дело нааисато разумљиво и ио ком методу ? Метод, којим је дело писано, јесте онај познати аналитички мето^, којим су све до скора искључиво ппсани учебници ове врсте. Т„> се напред постављају дефиниције и правпла, па се тек после изводе, доказују и примерима објашњавају. На неким местима писац је у неколико одступио од тог метода, као нпр. у извођењу правнла за радње с десетним разломцима. Нема сумње да је метод синтез\ — т. ј. метод по коме се из познатих примера или познзтих иотина и правила изводе непозната, — много бољи и удеснији за наставу у опште, а нарочито за елементе математике, па дакле и за рачуницу. Он отклап.а ону сухопарност, која је до сада приписивана делима ове врсте. Истина је, да се анали-шчком методом у изради математичких истина пре доспева до научног систематског распореда, до краткоће и прецизпости, у чему се и у овом делу доста успело; али научно дело и учебник за ниже разреде, систематизовање и настава, нису једно исто. Сувишпа краткоћа, којом се писац одликује, узрок је ваљда неким манама, и иогрешкама које ћу показати. Пишчева дефиниција бројање јесте ова: »да бројати значи један, два, три и т. д. то је свакоме познато.«