Просветни гласник

504

шкоду и место њега иостављен за учитеља нотног певања Јосиф Маринковић, а 25. Јануара т. г. иремештен је Јосиф Маринковић у учител.ску школу, а Отеван Шрам враћен натраг у Богословггју. Од 1б наставника десеторица билп су стални, а петорица хонорарни предавачи. Од сталних наставника било је 5 про®есора , 3 суплента и 2 учитеља. Од петорице про®есора један је ректор протосинђел Никанор , а један је деловођа проФесорског савета — Јеврем Илић. Од тројице суплената, један је ваепитач — свепггеник Димитрије Павловић, један економ — синђел Фирмилијан, а један библиотекар — Јеврем Бојовић. До 3. Фебруара 1882. год. вршио је дужност економа протојереј и проФесор Живојин Јовичић а од 3. Фебруара 1882. г. синђел Фирмилијан. Један од хонорарних предавача, др. Лаза Отевановић, уједно је и лекар завода са засебном наградом за то. Ови прОФесори и супленти учествовали су у седницама савета проФвсорског са правом гласања према § 9. закона о устројству Богословије ПроФесор Јеврем Илић иоложио је ове годане нроФесорски испит из групе ниука : Историје онште хришћанске цркве, историје срнске цркве и каноничног права, са оценом одличчн. Супленти Јеврем Бојовић и свештеник Димитрије Павловић , положили су проФесорски испит исте године из груна наука: Пастирског богословљг, , Обредословља и Омилитике, и то први са оценом одличан и други са оценом : добар. Б. Радња наставничког оеобља у Богоеловији По § 2. закона о устројству Богословије врховни је надзорник над Богословијом Оабор архијерејски. Министар иросвете и црквених послова врховно надзирава над Богословијом, као и другим просветним заводима, па при решавању важнијих питања ради у споразуму са архијерејским сабором. Непосредна пак управа завода поверена је ректору Богословије и савету нроФесорском. Оавет проФесорски имао је у току 188/ 2 шк. године XX сасганака на којима је решавао разна питања о умном и моралном развитку завода и распоређивао државпо благодејање према успеху у наукама и владању ученика. Ради успешнијег рада

у заводу, савет Је у почетку године направпо према закону наставни план, којпје надлежно одобрен и по коме се историја српске цркве први пут предавала као засебан предмет. Психологија није нредавана с тога, што је савет нашао, да Пепхологију треба предавати у 11 разреду, а не као до еада у 1 разреду; па почем су овогодишњи ученици 11 раз. учили црошле године Пеихологију, то није било потребе у тим разредима нонављатн оно што је свршено а до године ће се предиватн Психологија у II разреду. Осим тога савет је предложио неке измене у закону о устројству Богословије и но тим изменама, увели би ее нови предмети: Основно Богословље, Патрологија, Иеторија ФИлосоФије, Историја српске књижевности и историја српскога народа. Ученици IV раз. на краЈу свога школовања полагали би „богословски испит", на коме би се познала етручна спрема за свештенички чин. — Још је савет молио господина министра просвете и црквених поелова, да се, према одлуци сабора прхијерејског од 1881. г., о трошку цркава и манаетира нодигне зграда за Богословију према потреби завода, како би сви ученици живели у заводу и по захтевима хигијене. Савет је ову молбу своју мотивирао разлозима , који су искуетвом и науком стечени, п ио којима се не сме и не може доиустити да ученици у стешњеном локалу живе на иггету свога здравља, нити да једни ученици буду нод ненрекидним надзором а другн без сваког надзора. Г. министар је уважио молбу савета и предузео нужне кораке код онштинске власти за увећање места на коме би се имала подићи зграда за Богословију. Од општине београдске зависиће сада, хоће ли се зграда богословијска подићи у Београду или у ком другом месту. Поред поменутога рада, еавет је казнио неколико ученика за разне иетупе укором, затвором, а двојицу је иекључио, и то Новицу Жугића уч. 111 р. е правом на полагање иснита, а Милића Поповића, ученика II р. на годину дана без права на испит. На крају школске године држани су годиШИ.И иепити раније него обично, због великих оправака зграде богословијске Предавања су завршена 11. Маја, а испити су отпочели 13. Маја и завршени еу 5. Јуна, било је благодарење у саборној цркви и објављен почетак воликог школског одмора.