Просветни гласник

П10

ВОГОСЛОВИЈСКА ЗГРАДА Сдушаонице и станови ђачки били су у згради богоедовијској код саборне цркве. На нрвоме снрату од Калимегдана биле су четири сдушаонице и једна канцеларија проФесорска. Ту је и стан ректора. При земљи у цедоме здању биди су станови оних ученика, који су живели у општежитију. У 10 пространих соба живело је 100 ученика. Уз собе за становањр ученика, нрп земљи, смештепа је и библиотека богословијска у двема собама. Паљевпном у два маха у Јануару и Марту месецу јако је оштећена зграда богосдовијска и једна слушаоница са једном собом за спавањо ностаде су сасвим неупотребљиве. Због тога је први разред за 3 месеца слушао предавања прп земљи у једној нрепуклој соби, а неки су се ученици морали иселити из завода са станом, ночем није бнло могућности, да исти осгану у заводу носле паљевине. Услед поменуте штете наређено је да се здање поправи и ради тих поправака држати су испити годишњи раније но обично. Поред поменуте зграде постоји и једна мадена и трошпа кућа за станове прбфесора свештенога реда, нарочито монаха. У тој кући живеди су: протојереј Живојин Јовичић, синђел Фирмилијан и свештеник Димитрије ГГавловић. У истој кући била је одређена једна соба за момке. У почетку ове школске године, озидана је норед богословијске зграде и једна кућица за кујну и трнезарију, усдед заведено 11 општежитија. Пе само усдед паљевине, него и иначе због маденога локада, зграда богословијска није могла и не може одговарати оваква каква је захтевима општежитија. У њој није било места за све ученике Богословије, тејезбогтога неколико живедо у заводу, а неколико у вароши по нриватним становима. Па и оки ученици, који су живели у заводу били су у много^е стешњени. За н.их није било одвојених еоба за занимање него су морали све радно време нроводити за клупама по сдушаоницама. Ово је бидо врло незгодно, а нарочито у вече, када се ученици морали нри дамиама радити. Ради здравља и успешнијег рада, преко је нужно да се што пре озида једна велика зграда у којој би било и станова за све ученике. којима је на нрвом месту нужна васцитна снрема за вр-

шење свештеничке дужносги, и собе за дневне радове ученика и довољно слушалаца, као и соба за друге нотребе школске. Зграда ова морала би ее подићи на истом месту, где је садања, како због надзора мптроподитеког, тако и ради тога да митрополит има могућноети да позна све ученике како би им доцније нрема снреми н моралном етању одређивао места за службу. Осим тога архијерејски Сабор скупља се у Београду на као врховнн надзорник може вршити еиоју дужност односно Богословије само тако, ако је Богословија у Београду т. ј. у меету где је и Сабор архијерејеки, IV ДОВРОТВОРИ ВОГОСЛ.ОВИЈЕ 1. Свети Синод руеки помаже Богоеловију са 1260 динара годишње. Осим тога шиље напред означене новремене сниее. 2. Бисокопреосвећени митрополит Михаидо шиље на ноклон : „Труде кијевске духовне академије" и разне друге књиге, које он из Русије за себе добија. Поклонио је још и 12 врло лених икона. 3. Јанићије Костић, који је пред евоју емрт године 1870. оеновао фонд од 926 рубаља за издржавање једног доброг сиромашног ђака Богословије према избору савета проФесорског. 4. Високопреоевећени митрополит призренски Мелентије, који је поклонио Богоеловији 188 турских дира на оенивање Фонда у кориет Богословије. Поред овог извештаја, штампаће се још на своме месту четири таблице, и то: таблице пронуштених часова ио предметима; таблице евију ученика и њихових оцена; таблица — списак — награђених ученика, и најзад таблица статистичка. Достављајући овај извештаји, част ми је у нонизности умолити гоенодина миниетра, да би изволео у скором року дозволити, да ее може цео извештај поередсгвом штампе јавности предати, поред кога ће се штампати још и две беседе: једна говорена о еветосавекој прослави, а друга при закључку школске године. Број 151. 18. Јуна 1882. г. у Београду РЕКТОР БОГОСЛО ВИЈ Е, ПРОТОСИНЂЕт/1 ^ИКАНОР.