Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

519

од ове две крајњости : занемарити литерарни облик због саме садржине и њенога богатства, или, на лротив, нашкодити уживању саме садржине због велике ревности да се све аналише као што треба и с Формалне стране објасни све до најмање ситнице. У најмлађим разредима најнижега ступња користе се наставници великом примљивошћу памћења која је обично развијена у овом добу детињега узраста, те се много што шта учи на памет. Скоро свуда за то се узимају поетски чланци; међу тим не би шкодило, него би на против било врло добро, да се и на прозу већа пажња обрати. Што се тиче писмених радова, ти се у нижим разредима састоје само у репродукцијама, а за то се материјал узима из круга наука које су деци већ познате , т. ј. које су већ учила. Од прилике двадесет до тридесет састава изради се преко године и сваки задатак наставник је брижљиво прегледао и поправио. На ово последње нарочито се велика пажња обраћа, јер шта вреди што ће ученик израдити и сто задатака, ако наставник неће може бити ни десети део прегледати и оценити као што треба? Зар се неће на тај начин врло брзо створити у ђака то уверење , да им је све једно: радили тачно, или не радилп, дотични наставник неће то ухватити? На тај начин ученици варају своје наставнике, а наставници им иду на руку да буду неуредни и варалице. Истина прегледање ових задатака, које се врши код куће и на коме савестан наставник проведе по некоушко сати непрекидног и озбиљног рада, није лак посао ; ама је огроман успех који крунише труд и велики је то благослов по рад па и сам карактер ученички. Срећни су они који то увиђају и по томе поступају! — Осим ових задатака има јоиј и других радова, као : ггасања по казивању (диктати), која се предузимљу ради примењивања правописних правила и ради чешћег и сигурнијег вежбања у граматици; даље, преписивање угледних чланака зар д изучавања граматичких облика ; вежбања у прављењу реченица као примена синтактичних правила, и, најпо-

сле, логичке анализе. Сва ова вежбања имају своје вредности, а нарочита ова последња, јер знати значај сваке речи , значи имати тачан појам о ономе шта која реч значи, значи умети повући тачну и одређену границу између појма те и сваке друге сличне и синонимне речи. Шта се пута дешава у школском животу, да ђак и из старијих разреда средњих школа не зна да покаже разлику између два појма као на пр. између појма скроман и појма учтив, или између миран и кротак итд. То ме је све узрок просто то, што се у школи на часовима језика, није вежбао у логичкој анализи онога што му долази у читанкама , него је једнострано прелазио може бити само граматичку анализу итд. Само овај један пример довољан је да обрати пажњу сваком предавачу матерњег језика, да његов задатак није само у томе што ће му ученици знати науку о облицима, гласовима, реченицама итд., него да му је исто тако света и велика дужност да своје ђаке упути да се свесно, логично служе својим матерњим језиком, да га разумеју потпунце онако како се сме тражити од човека иоле школована и образована. За средњи ступањ (од прилике у четвртом и трсћем — по нашем би било у четвртом и петом — разреду, рачунећи вишу женску школу од седам разреда) одређенп су граматика и иравопис с вежбањима према томе. Из читанака бирају се већ тежи комади. Пре него што се пристуии читању којег чланка, дужност је наставникова да ироговори коју о нисцу са стране књижевно-историјске. Кад се чита који ноетски комад, имају се деца упознати с природом стихова, ту се говори и о ритму и о стопи стиховској. У старијем разреду казује се згодном приликом све што има ва-жније из науке о метрици (о «стихотворству а ). Писмени задаци који се задају разредима овог средњег ступња много су већи и развијенији и тражи се више самостална рада но до сада. Петнаест до двадесет задатака има се израдити и изради се на годину. Задаци се бирају опет и:; оног круга, који је деци по учењу позпат и