Просветни гласник

534

ВЕЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

Најзад испитујући чнрстину појединих врста стаклета добијених стврдњавањем иашло се, да обично стакло носи на једном ксадратном милиметру 5'5 килограма Кад се лади ,у ррелој масги, ондаједан квадратии милиметар може да носи 30 килограка, а то је преко два пут више но код обичног лнвепог гвожђа (оно носи 14 Кг ). У извесним случајима подигла се чврстина стаклета толико да јс могло да носи и 50 кплограма па кв. м. м. Дознало се још, да што је стакло врелије а маст у којој се лади ладнија, тим је чврстина већа. Но како стаклено посуђе које је сложпијег облнка, кад се сувише загреје може да изгуби свој првобитни облик, то се према извесвој врсти сгаклета загрева што је могуће више, али опет не толико да му се облик поквари. Стакло у номе има пиша силикат;> а мање креча боље је за стпрдњавање. Овај начин лађења у загрејаној масти згодап је само за мале предмете. јер се велике, широке површине извијају и деФормишу при том послу. Ту тешкоћу уклонијо је Ф. Оименс из Дрезде, који широке стаклене плоче стеже између две друге глатке плоче. Нри томе се опет могри да се температура стаклета пе снизи. На пај начин се праговп излију у најразличнијим облицима и по Сименсовом нач^ну стврдњавају. Овако отврднуто етакло од прилике кошта ио •гежпни онолико исто као и ливено гвожђе. Но како

је стакло много лакше, изиоси само '/ 3 тсжине гвол;ђа, опда се лако увиђа да при једпакој величини и замремини ста:;ло кошта само '/ 3 Дбо цене ливенога гвожђа. Одавна се тражи згодан материјал ко.ји би се могао употребити за прагове испод жељезничких нруга. Јер је дрво све рсђе и скупл,е а осим гога изложено је лаком кварењу од мстеоролошких уплива а нарочито у тропским пределима. Нрагови од гв1 лгђа су скупп, а ако се добро пе направе, онда рђају и квире се. На пр< тив стакло је јсвишо, лако, трајашно и може се према томе згодније уоотребити. У Лондону су већ прављени прагови за пруге трам вајеке н експерпментатор Киркалди дошао је до врло повољних розултата. Ма колнко да је Фабрикација стакла етара, опет је његово стврдпавање тек у детињству, на коме се још дуго мора радити. И ако испадне за руком да се стакло може згодно и јеФТИпим путем стврдњавати, онда неће далеко бити оно доба кад ^емо сву дрвену и гвоздену грађ} замењивати стакленом. Још сад сс намерава да се у будуће праве цеви за гасоводе п водоводе и т. д. од стаклета, на које ни гас ни вода хемијски не дејствују. 'јв. Ј*Л. рТАНОЈЕВИЋ.

БЕ<ЛЕШ1^Е О ПРОСВЕТИ И ШКО<ДАМА

I Практична предавања учитељска у Нишу и Леготину У овој свесци »Иросветвог Гласвика« доиоснмо «Наставни алан « и »ирограме за ирактична иредавања учитељска,» која ће се ово године и до годнне држати у Нишу и Неготину. Та предаваља почеће 1. Августа, а завршиће се 7. Сентембра ове годипе. На исга имају доћи сви иозвани учитељи и учигељкс основних школа; но допушта се и другима да их могу о свом грошку слушаги. Свима позваним учитељима одређено је у име издржања по три динара на дан у месту за време докле предавања трају и сразмерна попутнина за долазак и повратак према даљини места и новчаној могућности, што ће све оценити одређени наставници који ће држаги ова предавања. На иредавања у Неготину позвато је до сада свега 48 учитеља, и то: 16 из крајинског, 20 из пожаревачког, 2 из ћупријског, 7 из црноречког. 1 из београдск)г и 2 из шабачког округа. На предавања у Нишу позвато је такође 48 учитеља, и то: 4 из алексиначког, 4 из врањског, 7 из јагодинског, 2 из књажевачког, 5 из крагу-

јевачког, 2 из крушевачког, 6 из нишког, 6 из пиротског, 1 нз пожаревачког, 3 из рудничког, 5 нз тон.шчког и 3 из чачанског округа. За управпика учитељских предавања у Негогину одређен је г. Стеван Д. Поповић, секретар миниетарства просвете и црквених послова, а за наставнике, осим њега, још г. г. Сорислав Тодоровић и Димитрије Јосић, професори Учигељске Школе у Београду, и г. Живојин Симић, нривр. директор и проФесор зајечарске ниже гимназије. За управника учитељских предавања у Нишу одређен је г. Љубомир Ковачевић, управитељ београдске Учитељске Школе, а за наставнике, осим њега, још г. г. Мнленко Марковић , супленаг ншцке Учитељске Школе , Живан Живановић, суиленаг I ниже гиманзије београдске, и Сретен Пеливановић, предавач нишке гимназпје. II Примање нових иитомаца у београдску и иишку Учитељску Школу Ио одобрењу г. министра просвете и црквених послова нримиће се о повој школској години по 2 5 учешжа о др-