Просветни гласник

588

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

VIII. Министар просвете и црквених послова ииомом од 1. Августа ов. г. ПБ. 4910 птље Савету дело г. др-а Ђорђа РадиНа под насловом »Повртарство« с питан.ем : може ли се откупити у 550 екземплара за 600 динара и ако може за које школе и разреде. Савет је одлучио да се »Повртарство« може откупити у понуђеном броју егземплара, ако писац присгане да да 250 комада за 500 динара, а може се употребити за поклањање ученицима основних сеоских школа најстаријих разреда. IX. Јован ЂорђевиК у име нарочитог одбора реФерише о квалиФикацијама кандидата за средње школе, што је прошлога састанка упућено одбору. И тако одбор је нашао : 1. Да Срета Поповић није учио предмете које би могао предавати у средњим школама, пити је испите на страни положио, с тога да нема потребне квалиФикације. 2. Г. Аитоније Јакша, Милутин Татић, Владимир Зделар, Андрија Стојићевић, Миша Петровић и Стеван Јевтпћ нису положили испите, но само слушали на философском Факултету, па с тога да према ранијој одлуци Просветног Савета немају квалиФикације. 3. Да су Ђуро Илић и Ђорђе Кока положили испите из природних наука, те у след тога одбор предлаже да се могу примити за наставнике средњих школа и то за природне науке. Све ове предлоге нарочитог одбора, Просветни је Савет усвојио. X М. Миловук реФерише о Августину Валенти, који се моли за учитеља музике у средњим школама, да је доиста учио црквену музику, да о томе има и сведочанство, но све остале сведоџбе недовољне су. У след тога Савет је одлучио да се Августин Валента не може примити за учитеља музике докле не положи испит пред нарочитом комисијом. XI. Потпредседник ставља на дневни ред следеће писмо г. министра просвете и црквених послова : „Главнож Иросветнои Савету Познаго је да су све београдске школе, а нарочито ниже гимназије и виша гимназија, гако препуне ђацима, да то не само смета настави, него је узрок и многим другим невољама, као : упропашћавању здравља, међусобном моралном кварежу и т. д. Примера ради да узмемо бројеве ђака који су се минуле школ-

ске године учили само у београдској и крагујевачкој гимназији. Тако у VII раз. у КрагуЈевцу било је само 18, а у Веограду 39 ученика, у VI тамо 20 а овде 76, у V тамо 30, а овде у два одељења 132, у IV тамо 31 а овде 48 у III тамо 72 а овде 59, у II раз. тамо 7;' а овде 88 и у I раз. тамо 147 а овде 183 ученика (Овде нису ушли подаци о првој и другоЈ нижој гимназији београдској). И тако ове године крагујевачка гимназија имала је свега 396 учепика, а београдска, без обе ниже гимназије, 615, а с њима 1079 учекика. Ова разлика много би више иала у очи , кад би се узели још да пореде бројеви ђака који се налазе у другим нижим гимназиЈама у нашој земљи, као : у Смедереву, Пожаревцу, Неготину, Чачку и т. д, а да не говорим о оним гимназијским реалкама које у оба разреда немају више од 20 ученика. Да ова множина ђака смета напретку њиховом, види се из ових података. Од 39 ученика, VII разред.ч, спршило је школу 37, од 76 из VI разреда прелазн на чисто 25, од 132 ученика V разреда прелази 38, од 48 из IV разреда прелази 17, од 59 из III раз. прелази 14, од 88 из II раз. нрелази 25, а од 1^3 из приог разреда прелази 28. Свега од 625 ђака прешло је на чисто 184 ученика, а остали или имају да ионове испит или разред или су напустили школу и т. д. Факт је дакле јасан, да су београдске гимназије препуне ђацима. Факт је тако исто, да за њих нема довољно места у данашњим зградама које држава има на расположењу и које ће још неку годину морати остати такве какве су, јер нове зграде школске не могу се тако брзо подићи. Поред та два Факта постоје и сви они други које напоменух, т. ј. да успех наставе не може бити као што треба, кад наставник није у стању да сваког ученика бар у месец дана један пут прозове и испита као што треба, да би се не само о његовом труду и приљежању уверио, а исто тако да оволика множина ђака отежава и тачно вођење дисциплине школске и много доприноси томе да деца живећи скоро једнако без контроле родитељске и наставничке примају једна од других многе мане и рђаве навике , које из године у годину све више задају посла и родитељима и школским властима. Према оваком стању ствари јасно је, да овим незгодама ваља потражити лека, ако не по правилу за дуже, а оно бар за оно време докле се у Веограду нове, пространије и хигијенски удобније, школске зграде не подигну. У круговима, који су овим питањем заинтересовани јавила се мисао, да се свима оним ученицима из унутрашњости, који могу без пкакве своје штеге, учити се у којој школи у својој средини близу места свога рођења , закрати долазити у бео-