Просветни гласник

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИ « диковадо. 0 словеноким књижевностима : руској, чешкој, иољској и тд. нема ни помена. Највише је застунљена, носде сриске немачка дитература. II Настака Почетак наставе у овој шк. години обедежен је новим распоредом предмета на разреде а за тим и на часове. Према том распореду учињена је у овои заводу и подеда предмета међу наставнике. По тој подеди три наставника предавада су језике, два математичке науке а но један јестаственицу. хемију, и Физику, геогра®ију и историје и веронауку. Није бидо заступљено ни предавато дртање, краснопис, телесно и војничко вежбање и певање. Наставу су вршили наставницн по нацртима програма које су израдили и који су у почетку послати г. министру за израду сталних програма. "По овим нацртима наставници су радили у школи до 10. Фебруара о. г. а тога дана нримљени су програми, које г. министар послао, теје по њима дотадашњи рад настављен и довршен. Настављање у појединим наукама имало је и својих тегоба и олакшица тако : 1. Настава јв вере имала највеће тегобе. У нромени програма вероучитељ је у I и II р. показивао основе вере држећи се катихизиса, а од 10. Фебруара узео је библијске приче по послатом нрограму, уШ и IV р. предавао је историју цркве а од 10. Фебруара напустио је тај иосао на показивао обреде црквене, држећи се опет послатог програма. Успех ове наставе могао би задовољити да таког прелома није било у раду. 2. Нистава сриског језика подељена је била на два наставника, један је предавао у II, III и IV раз. а други у I раз. Ова настава имада је мена но не као настава всре. Код ње се већином вршидо од 10. Фебруара понављање оног дела иауке, који је већ предават био. Највећи је посао падао на ирви ризред, где су се о <штњ иојмови сва четири граматичка дела морали од половине Феб. показивати а напустити науку о гласовима. Ова настава имала је поред промене програма да се бори и са још великим локалним тешкоћама V језику. Ово је истина бивало сваке године па и ове. Борба је њена у толико тежа у колико наетавпици других наука готово рећи не обраћају |

-ЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА _ 59Ј цажњу овој настави у евоме нословању са децом. 0 овоме сам свратио нажњу и г. изасланику министарства кад је ученике иропитивао. Усменоме приповедању одабратих чланагеа из читанака и „Невена", као и писменом раду код куће и у школи, није престајала редовна пажња. Ову је пажњу у почетку шк. године наставни савет начинио стадном, одредивши одлуком дане преко недеље за давање задатака. Писмене су задаће аналитички обухватале с почетка онај део науке, који су деца изучавала, а при крају шкодске године вежбана су описивању ствари, радова и догађаја. На тај начич ова се наука примењивада. Еад се еви радови узму у оцену онда се са успехом ове наетаве може задовољити сваки непристрасни посматрач. 3. Настава је немачког језика такође подељена била на два насгавника. Један за II, III и IV р. а други за I раз. Последњем је овај рад додатак за допуну часова његове сталне груне наука. Ову су наставу застали програми г. минисгра на завршетку, те еу потпуно изведени у I, II и III раз. а у IV раз. одсгупљено је од програма. Овом су наставом поређене особине језика немачког са срнским и обраћена је довољна пажња практичној страни туђега језика. Ова се практичност поетизавала у I. II и III раз. превођењем проетих реченица са српекога на немачки, и обрнуто; а у IV раз. поред таквог рада и конверзацијом на немачком језику. Писмеиим задаћама кућевним и школским иоклоњена је стадна пажња још од почетка шк. године оддуком савета наетавнога, која је до највеће могућности извођена; -I. Настава математичка није боље ереће од досадашњих И она је нодељена била на два наставника. Један је предавао аритметику и алгебру, а други геометрију. Последњи је морао узети да предаје геометрију због оскудице наставника, јер је његова стална груна јестаственица са физиком и хемијом. И нрви је примио алгебру доцније еа оскудице наставничке снаге. Програм ове наетаве, као што се види, ремећен је у овој шк. години тиме, што су поједини предмети, као: алгебра н геометрија, предавати од раз-