Просветни гласник

604

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

од 100 ученика било ва 100 учен. ваиз области : варошана сељана рош. било сељана

Шумадије 43.21 56.?» 131.42 Јужних округа 44.44 55.56 125.оо Западних округа ■ • • • 54.32 45 .6» 84.ов Источних округа ■ • • . бб.чо 43.10 75.7 5

Највигае ученика варошана долази у више и средње школе из источних округа , а најмање из Шумадпје. На сто ученика варошана из источних округа има их из Шумадије само 76. Размер.а ученика према броју мушких становника била је ова.

један ученик виших и средњих школа долдзио је на мушких становника из области : варошана сељана у онште Шумадије 50 522 318 Западних округа 58 771 389 Јужних окрута 63 651 390 Источних округа 104 1073 522 У вншим и средњим школама учило је дакле о.: 10 000 становника из области: варошана скљана у опште Шумадије 198.28 19.16 31.42 Западних округа 146.54 12.98 25.69 Јужнихокруга 158 .6 1 15 .36 25 .67 Источних округа .... 95.80 9.32 19.16

Шумадија даје највише ученика у више и средње школе, и то како варошана тако п сел.апа, а најмање дају источии окрузи. На сто ученика од 10 000 становннка варошких има ученика сељана

из области: Источних округа 9лз Јужних округа 9 .6 8 Шумадије 9.6 6 Западних округа 8.8 5

Ова готово подједнака размера од великог је значаја. Она доказује да су подједзаке и прилике и услови, који утичу на школовање сеоских ствновника у средњим и вишим школама. Да оии утицаји нису физичке само природе, допољно је да покчжемо на неједнако материјално стање становништва у појединим обласима . Јер кад вредност обрађене земље (њива, ливада и винограда) и сток 1 ) поредимо сбројем становника, онда видимо, да је од исте долазило у средњу руку на једног становника у области: Источних округа 324.41 динара Шумадији • 262.4 8 » Западних округа 218.96 » Јужних округа 169.38 » Становници јужних округа гек су у иола толико имућни кодико они уисточниим окрузима, а уче ника у вишим и средњим школама имају много више него ли ови . Благодејања примало је од 100 ученика. Велике шволе њих 9.04 Богословије 41.7 о Гимназија П*.25 Реалака > 8 .52 У Учитељској и Земљоделско-шумарској школи сви су учепици имали државну помоћ. О издацима на све више и средње школе имамо овај преглед.

Ш Е 0 Д Е

издато на плату наставника

је у 1774-75. на остале трошкове

години с в е г а

проценат издатка на плату наставника д и

н а

р а

Велика школа • -

87.365 .5 5

19.185 .25

106.550 .80

82.оо

Богословија

29.975 .2 0

12.782 .7 1

42.758 .91

70. 10

Гимназије

200.899 .7 0

32.148.зз

233.047.оз

86.2 2

Реалке • • •

60.571 .5 3

8.040 .4 8

68.612.01

88.28

Учитељска школа

22.787 .3 2

35.531 .88

58.319 .20

39 .0 7

Земљоделска школа

19.274 .5 6

42.914 .5 0

62.189 .06

31.оо

Свега

420.873 .8 6

150.603.15

571.477 .01

73 .65

Кад број наставника поредимо са издатом им пла том, а број ученика , који су школу свршили, са целим издатком, онда долази у средњу руку. од илате од целог издатка на једног наставника ученика д и н а р У Великој школи ... 3 798.50 575.95 » Богословији .... 1 577.64 171.оз

Гимназијама .... Реалкама • • Учитељској школи • Земљоделској школи У опште

од нлате н а паставника Д I 2 207 .68 1 733 .44 1 752 .87 2 396 .8 2 2 226 .85

0д делог издатка д н о г ученика а р 173 .66 257 .94 1 121 .91 901 .29 261 .43

1) Обоје по понису од 1867. године.