Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

У том баш времену умре и удовица Војислављева, а владаоцем постаде Михаило, који је скоро у свему био као и отац му. Дошав тако на престо, оп аогази реч коју је дао Радославу, да му неће дирати очевине, и заузме је, па је онда преда својему сину (Владимиру). 0 Грцима не само да није хтео одма да се завађа него је још и бог зна како лепо живео се у пријагељству с љима, а то с тога, да би могао све српске одвојене области, опег спојити у ;|едну државу, као ш'1'о је то било за време владе мудрога Стевана Војислава, оца љегова. И доиста, то му је добро испало за руком. Грчки га цар заволе и назове својим савезником и пријател.ем, па чак му н своју сестричину даде за жену, пошто му је умрла прва жена. Михаило се користи тим пријатељством а то је баш и тражио — освоји жупанију Рашку коју преда на управу свом другом сину (Петриславу). Тако је Михаило на неколико година своје владе. а 17—18 год. после смрти свога оца (до 1073), ујединио: Зету Требиње Хум и Рашку, осим неких предела српских иа југу, којису припадали грчкој држави. Он је, дакле, имао под собом скоро све српске области. Проиутивање. 2. У ово време, кад је Михаило владао, Бугарска је још била под грчком влашћу, под коју је потпала још за владе Владимирове. Напослетку се Бугарима доднја рђаво поступан,е грчких чћновника, и неколико најодважнијиг бугарских племића (властела) склопе заверу, да протерају Грке и да тако ослободе своју драгу отаџбину од грчког злог господства. Алп како они не имађаху велике војске, то замолише Михаила да пошто је већ владалац Србима, влада и њима ; да им дође у помоћ, кад се дигну противу Грка, и да им да својега сина, којега би они прогласили за цара чим би ослободили Бугарску. Михаило врло радо прими овај позив браће наше, Бугара, и почне се спремати за ратовање. У уговорено време он пошље свога сина Бодииа, са 300 најодабранијих јунака у Бугарску, па да с Бугарима заједно нападне и протера Грке пз Бугарске. Бугарска се војека беше искупила у Призрену и ту Бугари радосним усклицима поздраве Бодина и прогласе га за цара свога, иод именом Петра. Грчки старешина над Бугарском кад дозна, да је се у Бугарској дигао устанак, и да су они са Србима у договору, — онда искуии повелику војску н крене се, ирво да псбедн Бугаре, па за тим да ударп и на Михаила, што је се одрекао пријатељства грчког, које му сада није погребно било. Но грчке се војсковође посвађају између себе, те Бодпн са својом српском војском одржи јуначку победу над Грцима. Тада је много пострадала грчка војска, били су запљачкани

сви шатори и заробљено све, што је у њима нађено. У том боју заробљен је и један вођ најемничке војске 1 ). Њега Бодин, Миханлов син, а цар бугарски пошље своме оцу Михаилу и овај, да би га задобио за се јер је тај вођа био храбар : да му своју ћерку за жену. Он онда остане у Михаиловој држави и гамо састави повелику чету најемничке војске и собом је одведе у Бугарску, где се јоште бно јуначки бој. Бугарска је војсча била прилично велика. и она се разделила на два дела. Једна војска оде кроз Вардарје пут јегејскога мора' 2 ), а друга, под управом Бодиновом, крене се амо, к Дунав. У почетку је ишла срећа Бугарима на руку, и Бодин је отео био од Грка Ниш и још многе друге области, но доцније, кад Грци поведошс велику војску, срећа прсђе на њпхову страну и они, Грци, одрже потпуну победу над усташком војском. Бодин буде заробљен и послаг у заточење 3 ! а грчки војвода, по што савлада подунавске градове, крене се с војском у драчку област, да одатле нападне на Михаила. Михаило је већ утврдио био све кланце, којп у Зету воде, и улогорио се на тешко приступачном месту. Но грчки војвода нареди, те се очисте и рашире путови кроз теснаце, а тај су посао на силу радили Зећани, који су са сикирама пратили грчку војску. Тако грци продр} до српске војске; отпочне се бој и Срби буду надбијенп, и Грци, по што заузму неке градове и у њима оставе посаду, врате се натраг у Драч. (Ово је било 1074 или у почетку 1075 године). Као што се види устанак у Бугарској није могао донети никакве користе, и Бугари остану и даље под грчком влашћу. Тај рат многоје коштао не само Бугаре него и Михаила који је тада изгубио једанајест синова и опет му земље опљачкане бнле. Грци се оставе Михаила, јер су имали да ратују с другим не-

1 ) Најемничком војском зове се она војска, која помаже овакоме, ко јој добро плати. То је заведено још у давнашња времена, а у ту су ступа.ш обично сиромаси а и други, који оу хгели да се на бојном пољу покажу као прави јунаци. Ова је војскз била спремпа на ратовање у свако доба, па чим је ко позове у бој, онда се погоде по шго ће, па онда тек ратују. Дешдвало се више иута, код неких другнх народа, да се тим најемницима не плати тачно погодба а они се онда или побуне, или оставе тога коме су помагали, па пређу на страну његова непријатеља, којему они добро дођу, и он им да бољу награду. Па тако најамничка војска, помагала је и Грцима у овом ратовању. г ) Иоказати на мапи ; Где је Вордар и Јегејско море. 3 ) Објаснити ову реч.