Просветни гласник

662

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДН ИХ ШКОЛА

у IV 5-риц'.. Еажњавани су обично затвором, а поименце за ове кривице : а. За неоправдане изостанке, б. Ва неуредно доногаење или израду писмених задатака, в. За немир и чешће иступе, у школи на часовима или ван ових, г. За неуљудно понашање ван школе, д. За пушење на јавним местима и око гаколе, 1). За играње крајцара (коцкање) на јавном месту, е. За неиздржање мање казне, и ж. За псовање. Осим ових казни, нро®. савет казнио је нривременим одлучењем из школе 3 ученика 1 раз. и то : 1 због изостанака, 1 због владања и 1 због омање крађе. Даље, одлучио је једног ученика из I раз. из овог завода на свагда усменом одлуком. Омањим кознама као : ономеном, укором. стојањем или клечањем кажњивали су наставници ученике на својим часовима ради одржања реда при предавањима, али о тим казнама није вођен рачун. Казном затвора нису кажњаване девојчице, тако исто ни клечањем. 9. Озбиљних случајева непослушности међу децом није никако било. 10. Ове године кабинети нису ничим обогаћени. Књижница школска добила је неколико приновака, од којих нарочитог спомена заслужују „Каскт" и „Гласници," којих завод има сад у потпуном броју. Бр. 2-53. 22. Јула 1882. Пожаревац. Господина Министра ИОНИЗАН ДИМЖГОГ ПОЖАРЕВ. И. ГИМНАЗИЈЕ, ј^ИМА ј Ј . Ј зимби ^ ". 8. ЧАЧАНС^Е НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ „Госиодипу Министру аросвете и цркв. аослова, По расниеу г. министра од 17. Маја 1880. год. Бр. 2273. учтиво подносим извештај о стању чачанске ниже гимназије за школску 1881 —1882. г.

I Нпука хришКанска предавана је у почетку школске године по наставном плану и старим књигама, а кадје изигаао нов наставми програм, онда је вероучитељ удесио своја нредавања по истом и ученици су имали оне ручне књиге, које су тим новим наставним програмом црописане. Сриски језик предаван је у сва четири разреда по књигама г. От. Новаковића. Због новог наставног плана ученици III и VI разреда ове су године заједно слугаали основе, јер су ученици IV разреда прогале године учили синтакеу у III раз. Немачки језик предаванјено Трауту. Ученици су код куће свако вежбање написали и у гаколи је то пред наставником читано и поправљано Сем овога наставник је учепицима диктирао један део граматике по Хајзу. Географију је у сва три разреда наставник диктирао^ Ученици су много труда иоднели, пигаући предмете у гаколи, а по том су код куће све по ново преписивали. Погато се много дангубило око диктирања, у гаколи је мало времена остављено за пропитивање. Предмет није довршен онако, како се новим наставшш нрограмом прописује. И Сриска историја диктирана је ученицима у оба разреда. У III разреду рађено је до 1459. год. а у IV. историја српека није довршена. Наставник геограФије и исгорије премештен је био у Л.озницу, а његов заменик из геогра®ије пропитао је оно, што су ученици до његовог доласка учили, а из историје у IV је разреду у кратко прешао оба устанка. Познавање човека нредаваноје по књизи; ч човечије тело и његови нега " од Мите Петровића. Предмет је још допуњаван насгавничким белешкама. Оа два часа није могао наставник да сврши предмет, него је узео још један час ванредно. Ботаника је предавана и то: Анатомија биљака, ћелијце и судови по Лајндсу; органогра®ија и еистематика, по Покорноме, а ФитограФија у изводу по ботаници Панчићевој. Аналитички рад ботанике ученици су радили по Флори околине Београда од Панчића. Зоологија је предавана ио књизи К. Црногорца и допуњавана белешкама наставничким по Брему.