Просветни гласник

668

извештаји школских надзорника о основним школама

ученика морају због велике жеге (и напрасног назеба) од пећи разболети. Пећи су увек на среди дужега зида. Скамије ударају скоро у пећ и__деца се прже кад буде зима.Пећ треба даје у ком било ћошку собе. и да се изнутра ложи, да тако учитељ контролише топлоту, а не да је уза скамије и уз децу, а служитељ опет — да би себи скинуо бригу за 2 — 3 сата — трпа од једном дрва без мере. У свези са зградом и иамештајем и са лепотом учионице стоји и чистоћа.. Лепу школу мили се учитељу и деци држати у чиетоћи. Страћару која опада, којој су прозори ироваљени, која није кречена, која кисне, која је мрачна, којој је натос ис фоваљиват — — није ласно држати чисто и при најбољој вољи. Деца пак каква дођу од куће — онаква седе у школи, чиста или нечиста. Може учитељ и чинпти своје, ако мајка не учини своје, што је она дужна, онда не помаже. Школски памештај и учила свуда су или непотпуни или их нема. Скамије су врло рђаве. Одседети у једној ружној уској и високој скамији три (а са понављањем разреда) и четири и пет година — то је нропаст за подмладак. Овом би требало учинити крај. Треба по срезовима да се разашљу мере за скамије и све старе да се истуре. Која се школа нова оправи и отвори, у њу и не дозвољавати ове талпине, но одмах чисте, лепе и према узрасту дечијем удесне скамије. Велики део шк. поретка, мира, пажње и успеха зависи од добре скамије. Кад се дете мора , као на обали, да држи рукама да не падне са скамије, како ће оно онда да пази шта га учитељ учи!? Учила су непотпуна. Нешто ,је остарило и поабало се, а нешто је некупљено. За набавку учила као и неуредну школ. послугу имамо од 1863. да захвалимо школским старатељима и кметовима. Треба једном те сумњиве пријатеље школске одвојити од школе и оставити учитеља нека се он о њој стара и нека свом старијем одговара. Само сам на једном једином месту нашао школу, учитеља и старатеља где су се волели и поштовали (у селу Младеновцу). Учитељ треба да је и школски старатељ. Љегов етарији нек је онај који га је поставио, који му ,је његове способности оценио и који ће га моћи пајпречим путем и осетно казнити кад се вољи закона и наредби старијег не покорава.' Тај старији јесте министар просвете. Једини други ближи био би — стални надзорник школа. Данас се учитељ мора често да завађа с општином због школских потреба. * Треба дакле тој завади учинити крај. Ако би кмет и среском начелнику куповао канцеларијскп материјал или месној гимназији потребе пли цркви тамњан, свуд би се он завадио, све би и капетана и директора

и проФесора и свештеника тужио и то све за — динар и десет пара! Свако се то улагује селу да га не збаци. Нема или ретко где да има да ће који рећи: школи школино ! Учитељ се обраћа »старатељу«, овај каже то и кмету, кмет на одбор, одбор на село, и село на немаштину, на сушу, на потру или на друго што шта — док у школи нема сунђера, нема креде, нема метле, нема столице, нема дивита или има нешто у развалинама. Крај томе био би овај: 0 измени закона о основним школама да се узакони, да се прирез за школу у месту (селу или вароши) покупи уз порез , да се преда среској власти и одатле да узима учитељ кад му шта треба. На узето да да признаницу. Купљепо да оправда признаницом. Изасланику о исниту може показати своје рачуне , а по свршетку рачунске гогине (или боље због премештаја) при свршетку школске године, нек се сви рачуни шиљу вишој власти на преглед, а за злоупотребе учитељ да одговара. Што новаца претече да се не враћа општини, него да се употреби за прављење скамија и других крупнијих ствари у школи и око школе. Тако ће бити и школе боље и село мирније. Јер као што рекох : сва завада кад је има произлази због ових набавака. А ако прнвидно и не излазе жалбе на видик , знак је да је учитељ поднео што је поднео, платио нешто из свог џепа. Таким би се иачином одбили од школе извесни људи, који хоће сваки час да газе школску авлију и да се мешају у школске послове. Тако би ето ваљало и од школе створити једно свето неприкосновено место, коме ће чувар бити учитељ — одговоран млађи свога старијега, вршилац закона и добротвор младежи. Из ових лоших и неприродних одношаја учитеља и села произлазе све тужбе. Истина је, да сам само на два места имао јавну тужбу против наставника, о чему ћу на засебном месту говорити. На много места пак дотични су желели, да ме уграбе где било на само, да ми што рекну против свог учитеља. Из овога види се, како стоји учитељ у селу. Јавно неће да га тужи. Тајно га поткопава И свуда, кад се иде дубље и дубље за мотивима, који производе ово, свуда ће се наћи да је кривица у томе што учитељ мора да захтева од општине да набавља школи што треба, да општину трошку излаже. Благодарсћи новом закону о платама учитељским — учитељи имају своју судбу у својој руци. Још кад их не би сагирали недсласци ученика у школу, још би они срећнији били. Учитељи се с малим непохвалним изузетцима труде око свога посла. А грехота би и срамота била, кад то они сад не би чинили. Учитељи су сад као и наставницн средњих школа. Сваке четврте или пете године имају 50 талира. Уз то слободан стан и огрев