Просветни гласник

779

мајући неке нерешене догмате, као о судбини, о пресуштествлењу, о исхођењу св. Духа и др. којима су се бавиди некн писди."

тол.бко спорнне вђ то времн догматическје вопросн, наприм^рт., о предопредћленш, о пресу1цествлен1И, обт> исхожденји св. Духа и др. занимади еш,е гЛкотормхт. писатедеи." Код Смирнова је, дакде, сасвим јасно изнет рад западних писаца, а у рукопису је тешко наћи прави смисао горњих речи. Погрешан је превод и на 95. таб_. трећ. стр., као што се види из ноређења : ист. смигн. стр . 49. „Распростраше христЈанства вт. Л ифдлнд 1 и, е с 'г д л н д 1 и и КурдлндЈи. 8ти с т р а н н наседлди народи Финскаго и литовскаго ндемени." У рукопису, као што се види, називају се људи предедима, усдед погрешног превода. Таква је погрешка и на 104. таб. друг. стр. као што се види из поређења : истог. рудакова стр . 229.

руконис : „Крштење Лифландаца, Естландаца и Еурландаца. Ови иредели беху насељени народима финског и литванског пдемена." рукопис : ,Дутер је сваком згодном ириликом говорио 0 филолошкој важности изучавапа св. иисма."

,Д(отерт> нри вснком'1. удобномт. сдуча-ћ указиваД'[, наважноств д л н ц е р к в и ф и л о л о г ич е с к а г о и з у ч е н I л слова В о ж 1 н." У рукопису је, дакле, смисао сасвим изопачен. Поред погрешака у преводу, има и погрешака у језику. У рукопису између осталога стоје и овакве речи: нресуштествлење, тракијанин, космојазични, миродржац, племићство, кајишарски безобразлук и. т. дНа послетку, сматрам за дужност учинити једну примедбу и односно прегледа садржаја у рукоиису, По моме схватању свака школска књига мора имати лак преглед садржаја. У рукопису на појединим местима има по ч.етири насдова, без 'сваких знакова, који би олакшавали преглед. Нека ми је дозвољено, да ради примера наведем само једно место из рукописа. На 87. таб. друг. стр. стоје четири наслова овако : „ДЕО ПРВИ." „Од ноделе цркава до иада Цариграда." „Историја иравославне цркне." (1054—1453.) „Снол.но стан»е цркве."

„Погпуно уређење нранославпе цркве у Русији зи време св. Владимнра и Јарослава/' У историји Смирнова стоје ти исти наслови ; али поред сваког наслова стоји знак, по коме се нозн?је подела материјала и смисао сваког наслова. Тамо то стоји овако : ,0 т д ћ л ђ первни.' „0 т т. р а з д г ћ л е н 1 л церквеИдо взлт1лКонст.антинополл Т у р к а м и." „ А. И с т о р 1 л ц е р к в и православно-католическои." (1054—1453.) ,Г 1 А В А I" »Вн^шнее со стоннЈе церкви." §• 2. „Окончателвное устроиство православнои церкви в ћ Р.оссли нри св. Влад и м 1 р и Ј арослав 1;." Смирнов се, дакле, послужио и словима азбуке и ноделом на гдаве и параграФе, да би олакшао читаоцу преглед садржаја. Држим да би добро било, да је таква подела остала и у рукопису; јер писање глава и параграФа не захвата много простора, а међу тим много помаже ономе, ко се књигом служи. .Тош ћу учтиво приметити, да је ради лакшег ирегдеда нужно стављати цитате на један начин. У руконису г. Јовичића има места, где ]'е цитат у тексту, као на прим. 93. таб. прв. стр., а има места, где је цитат испод текста под звездицом, као што је на 25. таб. трећ. стр. Ово неједнако нисање цитата отежава прегдед.

После свију ових примедаба, држим, да рукопис г. Јовичића: •— „Историја хришћанске цркве" овакав какав је, без поправака, не би могао задовољити потребу наших школа. С најодличнијим поштовањем, На Крстов дан, 1882. год. У Београду. ј1еврем ј^ии-б, ПРОФЕСОР БОГОСЛОВИЈЕ. }) За тим је арх. Њстор нрочитао свој реФерат о истој књизи: „Историја хришћанске цркве" од г. проте Ж. Јовића, проФесора богословије, има доста лених а и слабих страна. Ја ћу споменути неколико од ових носледњих. Тако : Одређујући „појам о цркви и њеној историји* (л. 98*