Просветни гласник

784

њег ве слободне воље, без помоћи и благодети божије, као што учаше Пелагије: онда какав значај може имати за нас Искуиљење и она жртва на крсту за грехе целога света? Наравно никакав! Августин излази на сусрет тој дрској мисли Пелагијевој износећи учење о благодати. И то учење беше тако нужно за ону епоху какво се само могло пожелети ! Кад се јави Августин, стари свет лежаше на развалини. Навала варвара отвараше нови век. Какво је место требала да заузме дрква у таквој поплави ? Она је морала заузети место васпитатељке и васпптати горда и неукротљива нлемена, која историјом беху одређена да доцније прероде иолитички свет. А да би их могла савладати и васпитавати, црква не нмађаше онда у својој руци ништа друго до веру. Материјална снага беше у рукама победилаца римске империје. Августин истиче учење у благодати и тиме прегиба горда племена да се покоре и предаду вољи божијој, т. ј. цркви. Првородни грех са свима његовнм убитачним последицама, и вечне муке ада, које доводе у ужас прнроду човекову и које Августин у списима својим приликом те борбе онако живо нацрта, беху неопходни догмати да подејствују на прелом и потчињеност ових грубих, (тако рећи) неукротљивих племена ! .. Таквим начином Августин је извршио једну од највећих мисија какве су само икада могле бити одређене човеку. Ап. Павле положио је основ догмату ваилоКепа и благодати. Св. Атанасије и Августин развише и утврдише те догмате. То су два стуба на које се наслања хригаћанство и снага цркве. И кад хришћанство има најважнији значај у развићу цедог света, то један део ове неувеле славе припада и бл. Авгусгину! Јест, велика личност Августинова царује над свима средњ к ;м вековима. Он је својим учењем о благодати уздигао и утврдио :,укторитет римске цркве, а у исто време тим самим (што је редак Факт у Историји) наоружао прве реФорматоре, А утера, и Калвина, да тај хиљадугодишњи аукторитет заљуљају. Према свему овом требало је да се о тој историској личности проговори, као што рекосмо, која реч више. . . .

Исто тако требало је рећи нггогод о сувременом уређењу црногорске, румунске и грчке цркве ; јер н ако су ово цркве нравославне као што је и наша ; али ипак свака од њих има у себи негато своје, на-

ципнално, а тим самим интересантно за нас и за нашу српску цркву. Имао бих још коју реч рећи о подели, плану, као и о русицизму поједпних места и речи ове историје. Но како је ту улогу, према усменом нашем споразуму, узео на себе други реФеренат г. Ј. Илић : то мени остаје јога да кажем, какав сам у опгате нојам саставио о историји хришћанске цркве, о којој је овде реч. 1. Нагаао сам да је она на брзу руку писана, те су с тога у њој поједина места нејасна а поједина слабо разрађена. 2. Да та места нрема ноказаним примедбама реФерената може писац понравити и допунити. 3. Да говор о сувременом стању црногорске, румунске и грчке цркве може за сад бити одложен. 4. Да је та историја удешавана навластито за школску књигу нашим богословима. А према свему овоме мишљења сам: да се ова историја хригаћанске цркве прими и о државном трошку штампа, — наравно почем се претходно према показаним примедбама уколико је могуће исправи и допуни. Потребу о примању ове историје доиуњавам јога и тиме, гато наши богослови друге историје хришћанске цркве немају, него се и ада служе том истом преписујући лист по лист. На послетку према општој одлуци Главног просветног савета, и ова ће Историја, као гаколска књига, најдаље кроз 4—5 година изнова доћи на ревизију, па ће се тако за ново прештампање моћи боље приредити и доиунити. Историја ова износи 130 писаних табака, а штампаних биће не мање 25—30. Но било више или мање, мишљења сам да се писцу одсеком да у награду 1000 дин. 29. Новембра 1882. год. ЧЛАН Г-Д.АВ. ПРОСВЕТИОГ САВКТА, ПРОФ БОГОСЛ ОВИЈЕ , АРХИМАНДРИТ |^ЕСТОР" . Просветни Савет делећи у свему, мишљење ре®ераната одлучио је : л,а се Црквена, Историја оваква каква је не може примити и штампати о државном трошку. Но да се врати писцу и да му се реФерати с аопште, па да цело дело изради но напоменама које се у реФератима налазе. 1 'еФсрентима г. Илићу одредио је Савет 100, а арх. Нестору 80 динара хонорара. Пошто је дневни ред био исцрпен, потпредседни к је закључио састанак.