Просветни гласник

870

ЈЕДПЛ ГЛАВД ПЗ ШЕОЛ СКЕ ХПГПЈ ЕПЕ

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШНОЛСНЕ ХИГИЈЕНЕ (по БАГИНС^ОМ 4 ) О Ш^О^ЛС^ОЈ соби (НАСТАВАК)

Ваздух по кућазп1, а парочито по школаиа Довде ско говорилн о разноврсннм нзворнм којина се кварп наша слободна атмосФера. Но има могућпости, да се то у пеколнко и иснравља. Та могућпост исправљања пла изравиавања атмосшере постиже се продесом дисања биљака, упоредом с истпм процесом код животиња. Биљке троше угљепу киселпну, коју жикотиње дисањем производе, а животиње троше кисеоппк, који биљке иснуштају. С друге опет стране пзравпању атмос®ере помаже брзпиа ваздушпе промепе, која изпоси 3 м. у секуиди па расте често до онако силних и жестоких ветрова што прелазе по 50 м. у секупди. Оио последње опет објашњава нам за што је атмосшера, где је год испитивана, ноказала исге хемијске састојке. Но другчије ствар стоји у затворсним иросторима, где се нека врста гаса, која је утрошена, не може пакпадпти, а она која је придошла не може отклонити. У затворепом просгору, а под утпцајем свију довде наведених извора за кварење ваздуха, у истипи се појаве промепе у ваздуху, и ми смо у стању да их докажено било хемијски, било помо11у извеснпх својстава нашег организма, а саецлјално помоћу пашег нервпог система за мирпсање. Замислимо па прилику, једну жпвотињу која дише у ваздушном простору затпореном тако да ваздух пе може у њега ни од које стране улазити, па ће она, по папред паведеиим закопима дисања, а услед а®инитета (сродства) крвпих зрнаца, пстрошити сав кпсеонпк у томе затвореном нростору. Међу тим иепуштаће угљену киселипу само дотле, докле је притисак угљене киселипе у простору раван притиску угљепе киселипе у ваздуху плућа. Чим притисак угљепе киселине у ваздушном простору буде већи од притиска угљене киселиие плућпога ваздуха, чак ће доћи до тога, да према сразиери притпска угљеаа киселпна прелази у крв плућа место да из ње излази. Отруја угљене ки-

се гине морала се дакле преокренути. Све ово мора да има скога основа, ипаче би цела теорија дпеања постојала на лажпом основу. Прављзн је један оппт и то овако : узег је једап простор 04 150 — 250 см. и напуњсн је кисеопиком. Са тим малим цростором доведена су била у свззу плућа једне животпње и показало се да је жнвотиња утрошила сав кисеонлк ресаирацијом. Ова нојава објашњава се само помоћу развијепе теорије диеања и то овако. Док је крв животиње примала у се кисеоник, стварала се угљепа киселипа. Ова је прелазила у простор за дисање дотле, докле се притисак угљепе киселипе није изравпао са прптиском у крви плућа. По што сад удиеање кисеопика ипак није ирестало, морао је у екоро прити':ак угљене киселипе у ваздушпом простору постати већи него што је у крви. Таким начипом морала је се угљепа киселина у крв враћати, а по што се у ово време удпсање кисеопика још продужпло, докле га са свим није пестало, то је се морала, услед нритиска угљепе киселипе, који је непреетано растао у простору за диеање, најпосле и првобитно издисапа угљена киселипа опет у крв нримати. Ово иде наравпо само дотле, докле се животиња не засити угљепом киселином. Дакле, ако је простор за дисање већи, опда при пепрекидном диеању ваздуха у простору, престаје постепено умањивање в.чздуха и тада се ствара ополпко угљене киселане колико се кисеоника удише. Ово наступа тада, кад животиња утроши више угљепе киселине него што износи половина његовога свитка. Но тада животиња умире па ма ваздух за дпеање имао више кисеоника него атмосФереки. Смрт произлази услед отровпог дејства угљене киселипе. Али и кад се кисеоник у ваздуху знатно умањи, не остаје са свим без уплива, јер, као што омо већ напред видели, умањавање на 7°/ о проуз-