Просветни гласник

884

Именидб дакле не може бити без ствари, Али именица и ствар никако није једно исто. С тога је врло иогрешно што многи рекне: „Кажи ми једну живу именицу ! Или кажи мн коју мртву именицу! " Јер именица је само име ствари, а име нити можебитиживо нити мртво. Ствар је нешто материјалло ; именицаје замишљена, анстрактна нредстава, која нам казује име којој сгвари, то је представа, која нам у говору замењује саму ствар. Јер чим сноменемо име којој ствари, или о аему само помислимо, ми одмах имамо у нашем уму представљену саму ствар. Ствар се може видети, опипати, или другим чулима сазнати ; именица која у говору замењује ту ствар, т. ј. име тој ствари, нити се"може видети, нити опипати, нити којим год чулои сазнати, него се може само умом створити или сазнати. С развојем ума и умиога рада људскога дошло се до тога, да се човек није задовољио с тиме што има само материјалне нредмете, које је створила природа кли које је створио он сам од какве год материје; њему је требало да иска-ке и своје унутрашње, душевно стање и расположење, а по том и оно што је он својим умом створио, и овакво или онакво стање и расположење и овај или онај свој умни створ хтео је да представи као да постоји исто онако, као и каква материјална ствар, и он му је дао име као што даје и материјалним стварима. Тако су иостале апстрактне, замишљење уображене ствари, као што су : љутина, слаџост, радост, жалост, милина, весеље, јунаштво, леиота, доброта, хитрина, слава, част. аоштовање, сан, свадба, и т. д. Ностоје дакле ствари материјалне и ствари нематаријалне. Матерпјалне ствари ми сазнајемо чулима и остављамо и да се зову ствари. Нематеријалне ствари" ми неможемо сазнати чулима, њих и стварамо и сазнајемо само умом, умовањем, умном радњом, ми себи у уму иредстављамо их као да одиста постоје, а међу тпм оне у пстини не ностоје онако, како постоје материјалне ствари, јер се чулпма не могу сазнати, и ми их зовемо иредставама. Према томе именице једне су имена стварима, а друге су имена иредставама. Оне што су имена стварнма зову се : стварне имснице, а оне што су имена представама зову се — мислене имснице. Човек је у свачему хтео да одликује себе од осталих арадмета у ирироди, јер је доиста лако увидети да га је и сама природа многим особинама одликбвала од осталих ствари. Да би он себе издвојио из осталих материјалних ствари, па и нз групе животиња, он је себе назвао лицем. Тако најзад имао : лица, ствари и иредставе. 'Ге се и имена лица и ствари зову — именице стварне, а имена представа — именице мислене.

а. Стварие имонице Стварне именице но службн њиховој деле се на : особене, заједничке, збирне и вештаствене. Особене именице су крштена или нарочито надевена имена лнца, животиња, земаља, градова, вароши, села, река, нланина, брда, народа нтд. На пр. Стојан, Милета, Василије, Десанка, Милан, Милица; Шарац, Лабучило, Рогоња ; Србија, Босна, Немачка, Русија; Београд, Фетислам, Соко, Зајечар, Баљево, Лесковац, Шабац ; Мокрн .Туг, Таково, Врело ; Дунав, Сава, Морава, Тимок, Колубара ; Копаоинк, Јастребац, Шарпланина, Ртањ, Космај, Столови; Срби, Бугари, Руси, Грци итд. Заједничке су именице оне, од којих свака казује заједничко име дато понаособ многим лицима или стварнма према њнхову заједничком роду, нлн према њихову заједничком занимању, или нрема ономе на што служе, или према другом чему што им је заједннчко. На цр. човек, жена, дете, учнтељ, ученик, иисар, столар, зидар, кројач, слуга, старешина, војннк; кућа, школа ; клупа, табла, сто, прозор, врата ; варош, село ; река, брдо ; овца, во, пас, мачка итд. Збирне именице су оне, од којих свака казује нме дато ску зу лица или скуиу ствари, у коме свако лице нлн свака ствар има своје пме. које Је заједничко свима тим лицнма или стварима, које чине тај скуп. На пр. деца (свака јединка тога скупа зове се заједничкам нменом ете)\ момчад (свака јединка тога скупа зове се заједничкнм именом момче); бурад (свака јединка зове се буре); трпе (свака поједина ствар тога скупа зове се трн)\ јато (свака јединка тога скупа зове се итица, голуб, врана итд.); чоиор (свака се јединка зове говече, свињче итд). Вешгаствене именице су оне, које казују име целокупно.ј количинн једне материје, која се налазн у земљи или на земљи, од које се граде разне ствари и подмирују разне потребе у животу и служе као храна људма и животињама. На пр. земља, вода, ваздух, жнто, брашно, месо, маст, гвожјђе, сребро, злато, песак, вино, млеко итд. б. Мислене именице Певање, играње, читање. спавање, биће. бивање знање, постанак, почетак, нестанак, престанак, растанак, састанак, сан, игра, слава, свадба, љубав, мржња, радост пакост, милост, лепота, крас ^та, хладноћа, ведрина, љутина, милина, хитрина, ;едрина, дебљнна итд. в. Број у именаца Једнина. — Кад се говорп о једном лицу или једној ствари, онда је именица, која је име томе лицу или тој ствари — у једнини. На иример : Човек, ковач, сто, столица, школа, село, варош, голуб, орао, кокошитд.