Просветни гласник

ЈЕДНА ГЛ.А.ВА ИЗ Ш КОДСКЕ ХИГ ИЈЕНЕ

928 за иећи. Његова уцотреба није згодна бар у смисду и начину иримене као што ми овде узимамо. Не гледећи на то што усијано гвожђе због јаког својства зрачаља топлоте чини те се близу њега ве може седети, оно још загреје слојеве ваздуха који поред њега пролазе до оног степена топлоте, при коме они најмањи органски квариоци атмосФере сагоревају. Услед тога иојављује се неки особити загорео задах, и садржај угљене киселине одмах почиње да расге у собњем ваздуху. Међу тим и једно и друго не сме да буде. Али с ваздухом збива се још и ово. Сав ваздух који у соби има да се загреје, доведе се у жив покрет, јер она количина ваздуха која се налази најближе до врелог метала, загреје се веома јако. Потиснут притиоком ладнијега ваздуха, загрејани ваздух диже се брзо у вие, тако да увек нови ваздушни слојеви иридолазе у додир с усијаним металом. Ти ваздушни слојеви у најбољем случају засићени су воденож наром за један нижи степен температуре, Кад се напрасно доведу на доста велики стенен температуре, онда су тако далеко од њихове тачке засићсња, тако релативно суви, да са ванредном брзином вуку у себе воду. Ово чини веома велике тешкоће оним организмима, који имају у таком ваздуху да дишу. Тада се од тела захтева више тоилоте него што оно упрасо може да даје. Таким начином дакле у са свим брзом загревању ваздуха, са усијаним металом, леже извесне шкодљивости које се морају избегавати. Уз то долази још нешто друго. Метал услед својства, којим топлоту сувише брзо издаје, кад се ватра угаси, опет се исго тако хлади као што је и загрејан. Дакле последица је тога, те немамо постојан извор топлоте, а имамо брзу и врлојакуразлику у темиератури. И баш ове ризлике у темиератури и јесу веома штетне за човечији организам, који се удеси за један известан степен температуре и тако спремљена затече га промена темиературе изненада. Ширење спољних крвних цеви коже, лучење зноја, под извесним околностима и сама продукција топлоте све то дође у извесган поредак према степену топлоте у соби, а да се овај поредак иромени с истом брзином, с којом се њења температура у гоби при употреби металних апа-

рата за грејање, претпосгавља се веома знатна извежбаноет крвних цеви, које највише у томе учествују. Где ее не може ова нромена брзо да извргаи и да се унутрашњост организма заштити од утицаја ваздушне маее која крв охлађује, ту ее развијају тако зване назебне болести, које се поеле шире веома далеко. На против земља (глина) има извесна својства која заслужују нашу пажњу. Као спорији скупљач топлоте, она је доиста много спорије и предаје ономе ваздуху, који је око ње. Земљи се дакле не може, у том погледу, чинити онај прекор који ее гвожђу чини. Земља скупља у себе топлоту за доста дуже време него гвожђе и за то је у стању, да предаје топлоту околини, па ма ее ватра одавна и угасила. Ово чини те се у загрејаној еоби може да одржи далеко сразмернија и дуготрајнија тоилота. Тако се дакле ово рђаво својство земље, што се епорије од гвожђа загрева и што спорије околини топлоту предаје, накнађава читавим редом великих користи, које ју чине епособном да се баш она за школу уиотреби као извор тонлоте. Баш и кад би се удесило да ватра лагано дејствује и гвожђе лагано да се загрева, опет би земља по користи била боља, јер гвожђе не задржава дуго тоилоту у ееби и опет би се одмах. охладило чим би нрестала горети ватра, која је епоро дејствовала те би опет произвело наглу промену температуре. 0 друге онет стране тешко се дешава, премда није са свим немогуће, да се земља, за оне околности о којима је овде реч, лрегреје јаким и дуготрајним иавором топлоте. Дакле и с овога гледишта земљу, као материјал за нећи, ваља више ценити него гвожђе. На послетку баш због боље способности спровођења топлоте, кад се примени материјал од гвожђа, порађа ее и та пггета, што горњи слојеви бивају више загрејани него доњи. По томе излази да доњи слојеви као хладнији охлађују наше ноге, а горњи као тодлији греју главу. На тај начин бива нешто друго а. не оно што један стари хнгијенски закон нроиисује, да главу не треба тоилити, а да ноге треба топло држати. Ово је код деце, која на једном меету морају да седе и не смеду да се крећу, у толико од већег значаја, што она нису