Просветни гласник

940

2. Подвицима : Бућ, пљус, ирас, цмок, пљас, буби, жиц, тан, р — исказује се подражавање природним звуцима. 3. Подвицима : мац, пи пи, ејс, гиц, вит-вит ; иш, пис, марш, љок — зову се или гоне домаће животиње.

4. Подвицима: ево, ето, ено, гле, нуто, нудер, указује се на нешто. 5. Подвицима : право, благо, заиста, одиста, истина - казује се одобравање и радовање. (НАСТА.ВИЋЕ СЕ)

Н Р И Л 0 В Л> I ( НАСТ ј 11. Псеће нријатељстио Неки домаћин имађаше два пса. Један се звао Гаров, а други Зељов. Једног дана они лежаху у кујни под прозором, и грејаху се на сунчаној препеци. До душе, псима би боље доликовало, да се у авлији нађу, и кућу чувају. Но како се беху добро наждерали, а при том беху учтивп пси, то они ни на кога нису дању лајали. Међу Гаровом и Зељовом цоведе се разговор о свему и свачему: о њиховој псећој служби и дружби, о злу и добру коЈе они трпе. Тада ће Гаров рећи Зељову: „Шта може боље н пријатније бити, већ са другом у миру и љубави живети ? исвакуму братску услугу чинити ; друга у нужди браннти ; без њега не спавати и ништа не појести, и у срећи свога друга своју срећу тражити. Ево на пример, кад би се међу нама двојицом таково прнјатељство у тврдило, ми не би опазили, како би нам брзо време пролазило." — И зајиста," рећи ће Зељов Гарову, „п мени је страшно криво ; ми служимо једнога газду, и не прође ни једдног дана, а да се ја и ти пекољемо. А кад би ко нас запитао — за што, ми и сами не би умели одговорити. Нека је хвала нашем газди, ми нити смо гладни, нити нам је овде тескоба! Осем тога.. некако је и срамота ; јер од прастарих времена, пас се сматра за узор пријатељства. Међу тим, дружбе међу псима, исто онако као и међу људима. ни од корова." „Дај, пружи шапу! Ево ти моја! Хајд' ми свету да покажемо узор дружбе и пријатељства." Нови другови иочеше се грлити и љубити, вичући и један и други: на страну свађу, злобу и завист! Не лези ђаволе, баш у тај пар из кујне баци кувар кост. Нови другови полете кости, колико се игда може. На мах неста дружбе и пријатељства. Гаров и Зељов тако се око кости поклаше, да од њих само прандуси одлеташе, и с тешком их муком развадише. Исветјепрепун таке дружбе. Ољубави и нријатељству данашњих другова — не грешећи, може се рећи, да су

■ В Е Б А С Н Е ВАК.) они свиједнаки. Кадсе међусобом разг о в а р а ј у, р е к а о б и ч о в е к, д а, ј е д н о м д уш о м д и ш у, — а б а ц и и м кост, већу ћ е ш међуњима, номеђупсимавидетимрз о с т. 12. Миш и нацов Једном дотрчи миш пацову, па ће му рећи : , комшија, јеси ли чуо пријатан глас, говори се, да је мачка пала лаву шака ? Хвала Богу, те ћемо се и ми мало одморити, и душом дахнути" ! -Не радуј се драги мој," рећи ће лацов, „узалуд ти је радост. Јер ако је између њих дошло до ноктију, то лав не ће остати жив ; од мачке нема јачег на свету звера." Много пута видимо и ми сами, да кад с е п л а ш љ и в а ц 6 о ј и к о г а, о н м и с л и д а ц е о с в е т г л е д а њ е г о в и м о ч и м а н а т о г а. 13. Огледало и мајмун Мајмун угледа своје лице у огледалу, па нолако гурнемедведа ногом, и рекнему: „Погледај мили куме, какво је оно у огледалу гадно лице; како се оно кревељи и бекељи ! Ја бих се обесио, кад бих на оно лице ма и најмање наличио; од мојих другова има таких наказа пет-шест, и ја их све на прсте могу пребројати." На то ће медвед одговорити : „У место што ћеш другове бројити, боље ће бити да на себе погледаш." Но савет медведа узалуд пропаде.

Таких примераимамногона свету; н и к о н е в о л и д а с е б е в и д и и с м е ј а н а. 14. Зец у ловт Читави чопор зверова подигне се у лов, да медведа улове. Медведа уловише, и међу собом делити почеше. Кад од некуд, ето ти и зеца, па и он поче медведа за ухо да тегли. Сви зверовипочеше на њега

«