Просветни гласник
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРВИЈИ 187 5 ГОДИНЕ
5
Како је било у појединим окрузима, види се из овог прегледа.
ОКРУЗИ
1845
1855
1865 |
1875
долазила је једнд основнд школа на квадратних километара. Смедеревски • • •
149
52
50
28
Пожаревачки • •
164
127
109
49
Београдски 1 • • •
152
99
75
51
Шабачки ....
93
85
82
54
Црноречки • - . .
187
107
107
54
Крајински • • ■ •
416
153
132
62
Крагујевачки • •
158
115
84
62
Јагодински • • • •
251
117
135
70
Ваљевски • • • •
121
110
100
74
Руднички • • ■ •
557
186
119
88
Иунријски ....
223
201
155
96
Књажевачки ■ ■ •
385
171
154
103
Чачански • • • •
582
212
179
106
Алексиначки • • •
298
269
162
112
Крушевачки • • ■
344
207
207
115
Подрински • • • •
287
172
144
123
Ужички
848
353
326
184
У години 1845. било је према површини највише школа у окрузима шабачком и ваљевском , а најмање у ужичком и крајинском. У 1855, години имао је највише школа омедеревски и шабачки округ, а најмање опет ужички и алексиначки. И у 1805. години остао је на првом месту смедеревски , а други њему најближи био је београдски округ. Окрузи : Ужички и чачански , дакле опет два непосредно граничећа се округа, имали су најмањс школа. У последњој, 187 5. години, имали су највише школа окрузи : Смедеревски и пожаревачки, а најмање ужички и подрински. Овако подједнако стање могле су произвести само опет подједнаке 'лрилике и утицаји. Интересно је поређење годнне 1845. с годином 1875. Јер ако узмемо, да је 1845. год. у свима окрузима једна основна школа долазила на 100 квадратних километара, онда је у 187 5. годвни била у овругу: једнд школа Ваљевском на 61 к километ. Шабачком 58 » » Подринском 43 » » Ћупријском 43 » » Крагујевачком » 39 » » Алексиначком 38 » » Београдском » 34 » » Крушевачком » 33 » « Пожаревачком • ■ ■ ■ ...» 30 » » Црноречком » 29 » » Јагодшском 28 « »
Ужичком » 27 к километ. Каажевачком » 24 » » Смедеревском » 19 » » Чачанском 18 » » Рудничком 16 » » Крајинском » 15 » » У ваљевском, шабачком и подринском округу, прогрес није био тако велики, с тога, што је још у 1845. години број школа тамо одговарао потреби. Ово се може још бол>е пидетн при иоређењу са бројем стаповника. Тако долазила је једна основна школа у години 1845 на 5 158 становника 1855 « 3 589 » » 1865 ■ ■ • • » 3 789 » 1875 » 2 535 » Да је у 1845. год. једна. основна школа долазила на 100 кв. км и 1000 становника, онда бисмопотој размери имали једну школу у години на кв. км. на становника » 1855 63 696 » 1865 54 735 » 1875 32 491 Кад број школа у ове четири године поредимо са становништвом свакога округа посебице, онда имамо овај преглед.
ОКРУЗИ
1845
1855
1865
1875
долазила је једна основнд школа на становника
Крајински ■ . . •
9 896
3128
3 196
1
617
Београдски • • ■
3 200
2 360
2 203
1
672
Смедеревски • • •
5 892
2 361
2 856
1
906
Пожаревачки • •
4122
3 659
3 911
1
962
Црноречки • • •
4 784
3 049
3 863
2
087
Шабачки - ■ ■ • •
2 812
2 573
2 945
2
089
Крагујевачки . • •
3 277
3 434
3 243
2
627
Руднички • • • •
13 146
4 649
3 448
2
774
Јагодински • • •
6 992
3 591
4 783
2
823
Ваљевски • ■ • •
3 650
3 325
3 630
2
846
Чачански • ■ • •
12 047
4 535
4 464
2
901
Ћупријски • . • •
4 724
4 322
4 299
3
021
Алексиначки • • •
3 673
3 902
4 376
8
604
Подрински . - • •
6 537
3 988
4 069
3
743
Кљажевачки - • •
8 629
4 591
5 508
4
194
Крушевачки ■ ■ •
9 040
6 291
6 758
4
284
Ужички
14 763
7050
8 040
4
978
Варош Београд •
2 035
2 112
2 098
1
840
I Без Веограда
Ужички округ имао је у све четири године релативно најмање школа. Округ београдски имао је у прве три године највише школа, а у четвртој години био је у том погледу други на реду.