Просветни гласник

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА

и Физиологија) и наука о чувању здравља ; уз то јестаственица и аевање онако како треба за примену у дечијим забавиштима, и најпосле ирактичнп занимпња, као штосу у употреби у забавиштима. Но нре него што се доживи то време да се Фреблова наука васпитања почне предавати по свима впшим женским школама, као што је то нреко потребно женском полу за сувремено образоиање, могле 5и матере које имају деде походити и оне школе које поетоје за образовање наставница-чуварица у дечијим забавиштима, као што их пма у Немачкој на неколико места, те би се ту понајбоље могле упутити како се ваља с децом занимати и забављати. Што ће се ту изгубити ммло времена и уложити нешто труда, то за цело није никакка жртва за матер која одиста воли своју децу, јер н не гледајући шго ће то и њој самој послужити на усавршавање и образовање, она ће тим путем откупити својој деци то да деца у истини буду среЛна п задовољна. А да деца у детињству своке буду срећна и задовољна, у иравом мислу те речи, то не значи мало ; го је више пута не само може бити јединствен сунчани зрачак у иотоњем животу човековом, већ само се на таком земљишту може да развија свака права човечија врлина и само у таком земљишту може да захвати к фена и да успева као што ваља оно што је лепо, добро и истинито. Да би могло бити правог благослова од овога начина васпитавања, треба да сезаводе дечија забавишта онака како би сви њини ступњи били заступљеаи и -греба да их походе деца кроза све време свога детињства т. ј. од почеткз, па до младићскога доба.* Ва прво доба детињега узраста, од прилике до треће године, дете је под непосредном упра^ дечија забавишта прнмају се деца из свију редова грађан_ сгва. Так ј постоје «народна дечија забавишта®, која мењујузаводе за сирочад и у која се са свим сиромашна деца примају бесплатно Иначе се плаћа по 60 дин. пара месечно на свако дете. Даље постоје тако названа «породичка дечија забавишта«, у која се примају деца само из оних породвца које су род или иначе у добрим чриЈател>ским односима међу собом. Све те породице заједнички плаћају једну наставницу-чуварицу. „Осим тога по имућнијим домовима узимају се за васпитачице учитељке које су се нарочито сарсмале за дечија вабавишта.

вом материном, и то је ирви стуиањ дечијих забавишта. За тим долази други стуиањ, т. ј. деца иду у нарочита забавишта и у њима пробављају ио 4 до 5 часова на дан. Тако то траје до пете године детињег узраета. И за овај ступањ потребно је да се с децом забављају матере код кућа онако исто као што се ради и у забавиштима. ТреКи стуиањ , или најстарије одељење у дечијим забавиштима, траје од пете до седме године детињега живота. За овај ступањ већ је потребно неко озбиљније знање како ће се и чиме ће се деца занимати. Кад деца дорасту за четврти стуиањ, онда се ирипремају за право идење у школу и зато се ту уче ономе чему се од прилике уче и у основној школи. Уз то се учи што и од природних наука, по Фребловој методи.**) **) г Л,а прегледамо све те ступње редом : Нрви сгупаљ дечијих забавишта у нородици ( од 1. до 3. године) Ту долазе: 1. Игре за вежбање тела. 2. Приче, нарочито басне. 3. Певају се омање песмице. 4. Уче се деца бројатп до 10, на прстима и сиграчкама. 5. Показују им се слике (као у очигледној настави). 6. Лопте. „Први дарак." 7. Играју се лоптама. 8. Еугла. Ваљак. Коцка. „Други дарак." 9. Уче се да зидају са стварима које су изложене у „трећем дарку". 10. Уче се да слажу дрвца, до 6 комада. 11. Цртају се на габлици одвеше линије до пет пута кеће но што су задате. 12. Плетеае (или продевање исечених пантљичпца од хартнје помоћу нарочите подугачке — >!рвене или металне — игле). Три угледа (,мустрр") по књизи. 13. Праве се> лапчићи. 14. Разне игре по песку. 15. Слажу се шкољке. 16. Деца раде у башти разне радове. 17. Разне игре зарад кретаља. Други ступањ (од 3. до 5. године) Ту долазе : 1. Приче из св. писма и разне скаске. з*