Просветни гласник

једна 1'лава из шводске хигијене

срећу та је разлика кзнад наших глава. Из свега тога следује, да ћемо за школу изабрати Волпертову пећ, јер она иопуњава све захтеве, које хигијена за локално грејање посхавља. Дакле по употребљивости за школу, за пећи се може поставити следећа скала : обична гвоздена пећ (која се у нас уиотребљава) заузима најнижи степен, по томе иде земљана пећ, за њом пећ од земље и гвожђа, па Мајдингерова пећ и најпосле Болпертова иећ. Оад је на реду да кажемо што год о дентралном грејању. Дентрално грејање Централно грејање разликује се од локалног тиме, што се у једал исти мах загрева више простора с једног јединог огњишта, које стоји изван цросгорија које се загрсвају. Централно грејање разликује се н> носиоцима топлоте на : грејање ваздухом, грејање водом с великим иритиском, грејање водом с, малим иритжком, грејаш иаром и грејање водом и иаром. Код свију ових система у иоследњој линији топлоту проноси ваздух, а сама имена показују којим се путем ваздух загрева. а. Грејсте ваздухом Кад ваздух добија своју топлоту пепосредно од чврстих топлоноша (гвожђа и земље), онда се то зове греј <њ. ваздухом. У овоме смислу и грејање, које смо пређе описали, није ништа друго већ грејање ваздухом. Централно пак грејање зове се онда кад једна заједничка пећ загрева целу ваздушну масу за више простора, која имје нужна, да их одржи на извесној вишој температури Ако замислимо да једна велика Волпертова пећ сгоји у подруму каквог школског здања, и да су спремљене справе, које би загрејани ваздух, који од ње излази, доводиле у школске собе, онда је то централно грејање ваздухом. Тако дакле нема никакве начелне разлике међу описаним локалним грејањем и централним грејањем ваздухом. Цептралном грејању чине се извесни прекори, који нису баш са свим умесни. 'Ги прекори умесни су у толико у колико се у опште тичу грејања. По физичком закону може се очекивати, да ваздух у толико више постане сувљи, у колико се више затреје, претпостављај)ћи да му се не доводе нове

25 количвне воде. Због веће сувоте може се бацити прекор на сваки загрејани ваздух, који нема никакве ирилике да прима водену пару. Тај прекор уместан је особпто према ваздуху, који је средством гвоздене пећи загрејан, и баш с овога гледишта и доказана је неупотребљивост просте гвоздене пећи. Ако се дакле нађе, да је ваздух каквог простора, који се загрева централним грејањем са ваздухом, сув, онда узроци не леже у еамоме принципу, јер је он за све справе којима се собе греју јерак, већ исте ваља тражити у недовољном вршењу тога принципа. Та оскудица може имати свој узрок у конструкцији нећи. Док је пећ грађена из сразмерно танких плоча, које су се јако усијавале, а које често нису ни чврсто једна с другом спојене биле, било је са свим природно, што је ваздух иримао сагорљив неиријатан задај, што је смешан са продуктима сагоревања прол ^зио у собе, и што је постајао прекомерно сув и живо усисавао воду од свију тела, која су је имала. Техника је савладала све ове тешкоће конструкцијом пећи од земље са гвозденим плочама. У овим апаратима за грејање ваздух се епорије загрева и остаје слободап од шкодљивих мешавина. Судови са водом, који су намештени близу простора за грејање, дају ваздуху могућноети да се брзо водом засити, и ослобођавају га његове релативне сувоте. При централном грејању недостатци могу лежати и у томе, кад се наираве мали и тесна про стор за ложење, као и канали и отвори који од пећи одводе. Еад се већ жели, да се еобе снабдеју нужном количином ваздуха, тада се ваздух мора врло јако загрејати, па у собе пустити. Но отуда опет долази та велика мана, што тада температура ваздуха у собама буде неједнака. Ваздух се врло брзо охлади код дуварова, врата и прозора, а патос оетаје несразмерно хладан према горњим ваздушним елојевима, а нарочито према онима, који се налазе у близини цеви за улажење ваздуха. Ова незгода не би се дала отклонити ни тиме, ако би ее ови отвори намесгили са свим до патоса, јер загрејани ваздух , и поред справа које се наместе да промене правац ваздугане струје, пењаће се скоро свакад одвесно ноеећи с патоса још 4