Просветни гласник
42
ЗАКОЕ 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА
књижевност за продужне школе пронисаће министар просвете и црквених послова. Продужна школа трајаће у оним местима где је нижа основна школа (са сва четири разреда) две годстне. Време предавања у продужној основној школи одређује се засебним чланом (7.) овога закона. Чл. 5. У основној школи моћи ће се употребљавати само оне књиге које су нрописаним путем од миисгра просвете одобрене. Чл. 6. Основне школе деле се по наставној снази која у њима ради; а. на школе, у којима је више разреда с једним учитељем; б. на школе, у којима свака разред има свога учитеља. Наредбе о подели разреда на одељења и о распореду иослова и радне снаге у основним школама прописује министар цросвете и црквених послова нрема месним приликама. Чл. 7. Ученици који су по овоме закону дужни походити продужну школу, иоходиће је кроз одређено у чл. 4. време барем по један дан или по два пре или носле подне у недељи. Министар просвете и црквених послова овлашћен је, да одреди који ће се поименце недељни дан на то употребити ; а ако бн било могућноети, да се на похођење продужних школа и више времена употреби, минисгар је властан да о томе потребне наредбе изда. Чл. 8. Школска година у оеновној школи почиње 16. Августа а свршава се крајем -Јуна и дели се на два течаја : зимњи, који траје од 16. Авгуета до краја Јануара, и летњи, који траје од 1. Фебруара до Петрова дана. Месец Јул и прва половина Августа одређују се за главни школски одмор. Осим тога предавање се у оеновној школи, поред недељних и празничких дана, неће држати сваког четвртка после нодне, о 1>ожићу од 23. Декембра до 1. Јануара, о Ускреу од великог четвртка до светлог петка (а у светли ће се петак свагда предавања настављати), о светој Тројици три дана и о берби јесењега рода седан дана, кад то одреди школски одбор.
Четвртак после подне, а тако исто и још који дан прево недеље, учитељ је дужан ио одредби миниетра ироевете и црквенпх послова унотребити на рад у продужној школи. Чл. 9. Основне школе су или јавне, у којима државна власт паставнике поставља и о унрави се њиховој брине, или прнватне, које су установљене од приватних или правних лица, те имају своју унраву. Приватне основне школе могу се подизати само с одобрењем микпсгра просвете и црквених послова, и њихова еведочанетва нримаће се као и сведочанства јавних основних школа, акоимјеправо на издавање јавних сведочанстава од министра просвете и црквених послова нарочито признато. Свако нак сведочанство приватне школе мора бити месном државном влашћу потврђено. То пак право издавања јавних школских сведочанстава, која ће се у свнма школама признавати, моћи ће минисгар просвете и црквених нослова приватној оеновној пшоли нризнати : ако јој је наставни план или једнак с наставним планом ј С новних школа, или такав да се може одобрити ; ако им наставници имају исту спрему, која је прописана овим законом за редовне учитеље ; ако су доброг владања, и ако је школа уређена по хигијенским правилима. Ови исти услови важе и за оне приватне школе које немају право издавања јавних сведочанстава. Ближа правила о овоме пронисује министар просвете и црквених послова. Чл 10 Над свима приватним школама минисгар нросвете има право надзора, и моћи ће их у свако доба затвориги, ако нађе да се не држе свога програма и прописаних законом услова и правила. Чл 11. Све што се у овом закону говори, вреди како за мушке тако и за женске школе. II ШКОЛСКА ОИШТИНА И ЊЕНЕ ДУЖНОСТИ Чл. 12. Круг школске опгатине чини варош, варошица, село или села и засеоцн, којк једну или више школа заједнички издржавају.