Просветни гласник

Но у исто време, кад се истичу супротности или различности између ствари морају се изнети и сличности које између њих посгоје, јер кад се пореде две ствари, онда се мора наћи како оно што је подједнако међу њима, тако и оно што је неједнако т. ј. у чему се оне међу собом разликују- Као што је познато, на ваљку се види округла поврншпа куглина и виде се равне иовршине коцкине, тс на тај начин ваљак је и најближи и најпросгији облик којим се помирују супротности између она два разна облика. 0 ова три читава (чврста) тела у стању смо очигледно да представимо особине у опште свију тела. На трећеи месту, иза ових читавих ствари, којима дајемо деци представе о целини, долази нешто што се дели на делове, а то су четири сандучића у којима се налазе разна дрвца (парчета) за зидање Докле се год целина не раствори и не раздели, дотле не може бити ни разговора о неком тачнијем посматрању ствари нити је познавање саме ствари на сигурном темељу. Пре него што разум почне испитивати, растављати и делити, анализовати као што треба, мора се то исто иретходно свршити на самим стварим, јер иначе нема ни спомена о некој вези и неком односу међу њима. На памет делити ствари, како се коме свиди, не иде, јер од тога неће заостати никаке јасне представе. Ва то је иотребно да у дељењу има реда и закона. Треба загледати у природу, па ће се само ссбом казати што и како ваља радити. У природи све иде по реду, по законима и то по математичким законима. Тако н. пр. све класе у биљноме царству одређују се по облику и по броју ових и оних делова. Фребел се угледао на нрироду, она му је била упутство, кад је измишљао своја средства за забаву и занимање дечијој памети. Долази на ред „четврти дарак". Ту излази на видик како су делови према целини различни ио облику, а исто тако ту деца имају прилике да се упознају с иовршинама и њинии односима. Између „иетог и шестог дарка" и ових које пређосмо има свезе у толико, што је облик целине

(коцке) једнак и што је једнак начин дељења целине у делове, јер пети дарак није ништа друго но удвојен трећи дарак, а шести је опет удвојен четврти дарак што се дељења тиче. Оваким начином дељења ствари добијају се шест раздичних облика, и то је баш оно што највећег маха даје деци да слободно, по својој памети и вољи, стварају ово и оно, а да у исто доба не западају у нешто што је неодређено, неограничено и производ пусге самовоље. ЈЈад се деца вежбају у правнлном и тачноа комбинов лњу делова према целини, као што то бива приликом кад зидају иомоћу дрваца, ондаје то најкраснија прилика за њих да се на самим стварима вежбају и припремају за потоње умно комбиновање. Јер, кад се и од делова склапа целина, и то мора да иде по неком реду и закону. То је онда законита свеза између њих, као што се у природи налази органско члањање (целине на делове). Кад се детету даду у руке дрвца да зида, оно онда стане да баца једно на друго, једно поред другог и једно преко другог, — као што је од прилике и у неорганској природи. Али без реда не може бити јасних представа. За тај ред не треба нам бољега и нростијега упутства од оног Фребловог закона, по коме се супротности могу да изравњавају. Тако на прилику, кад дете што зида дрвцима, онда се тај закон примењује приликом слагања дрваца по њиховом облику, (тако кад се слажу површине до површина, или ивице на ивице, то су супротности ; а чим се стане слагати површина на ивицу или ивица на површину, одмах се та сунротност изравњава). Исто тако примењује се овај закон и онда, кад се ствари намештају различно према својој заједничкој средини ; (тако оне ствари које се наместе горе и оне које се наместе доле, супротне су једне другима, а чим се почну намештати етвари још и с десне и с леве стране, та се сунротност изравњава). На тај начин са свим је тачно прописан и означен известан ред по коме ваља радити и натај начин у стању је и најмање дете да ствара и производи са свим правилне ствари и облике.