Просветни гласник

ЈЕДНА 1'ЛАВА ИЗ ШКОДСКЕ ХИГИЈЕНЕ

покаже у колико се постиже ироиена ваздуха простим отварањем прирадних отвора, као што су враТа, прозори и т. д. При томе опиту он је поступио овако: У једној соби залепио је хартијом и ћиришем све отворе око врата, прозора, кључаница, и где их је год бидо. ДиФерендија темиература између ваздуха с поља и ваздуха у соби била је 19°. При такој диФеренцији температура промеменило се у сахату 54 кубна метра ваздуха само кроз дуваре собе. Другом приликом, кад је ди®еренција температура била еамо 4° и ако сви отвори нису били залепљеаи променила се у сахату 22 кубна метра ваздуха. Кад је отворио кридо једнога прозора од 8 квадратних стопа површине, иромена ваздуха нарасла је од 22 на 42 кубична метра у сахату. Дакле као шго се види, отварање прозора није могло ни издадека да учизи онако велику иромену ваздуха као што је то био случај ири ведикој разлици температура, на п ако су сви отвори били заљепљени. Из тога следује, да о вентедацији кроз ирозоре и врата у опште може само тада бити говора, ако пма раздике у температурама између спољнега и унутрашњега ваздуха, и даље, да је ведичина ваздушне промене у извесном степену зависна од те диФеренције. Због тога смо ми савршено на по- * грешном путу, аке себи уобразимо, да отварањем прозора достижемо свакад велике користи за иоправку ваздуха. До душе тиме се може непгто ушножити ведичина вентилације, и с тога отварање прозора не треба сасвим изоставити; али ее никако не сме много, а најмање сва нада на то полагати. Отуда и долази то, што ми у време, кад се спољна и унутрашња темнература незнатно разликују, опажамо мирисе поквареног ваздуха, у проеторима, који су иуни људи, па и ако су отворени прозори. Кад се још уз то узме на ум да је обнављање ваздуха кроз прозоре најнеповољније, како се само може замислити, ио што се покрећу само слојеви ваздуха који су прозору најбдижи и тек мадо но мало увлаче и остале у круг тога покретања ; даље, кад је немогуће држати све једнако нрозоре отворене, било због знатније разлике у температурама, бидо због вике с улице,

иди због прашине, које због ветра има пуно у спољашњем ваздуху, онда с правом придајемо врдо мади значај овоме, привидно, најприроднијем начину вентидације. При свему томе покушавано је, да ее ооткдоне бар извесне рђаве окодности, које су с тварањем прозора скончане. Тпко је горње окно једпог прозорскога крида нарочито тако урамљено, да на доњем крају има шарке а на обема странама унутра снабдевено је дуварима од бедога лима у облику правоугалног кружаог чеечка. Окно је покретно око једне хоризонтадне осовине и снабдевено с једном справом за заустављање тако, да се на ниже од хоризонтадне не може спуститв; згодне справе за покретање служе за лакше управљање истим. Ово уређење епречава тако ието брзо продирање прашине као и нагло спуштање хдадније виздушне етрује. Оа свим слично вентилационо уређење намештено је у вратима школске собе у нзмери, да при врдо знатним ди®еренцијама температура пропушта у собу скорашњи. али не еа свим хладан ваздух. Међу тим, испитивања не само да су нас научила, кад може бити вентидације, већ су нам показала и од колике је вредности шупљикавоет дуварова у наших станова за измењивање ваздуха, и упутида нас на то, да и тада кад су сви видљиви отвори и пукотине на вратима и прозорима задепљени, онет је још сувише живо измењивање гасова између етана и снољашње атмос®ере. Дакде, кад се за вентидацију шкодеких нростора елужимо природним улазима за ваздух, онда ту треба у рачун узети и гаупљикавоет дуварова. Ово су закони по којима се вргаи измењивање ваздуха кроз дуваре нагаих сганова : Измењивање ваздуха завиеи : 1) Од веће иди мање порозносги грађе, а тако ието и од свију уплива, који томе сметају ; 2) Од јачине и правца ветра с поља ; 3) Онет од разлике у температурама између ваздуха на пољу и између ваздуха онога проетора који се вентидигае. 1) Шупљикавост грађе испитивао ј-е ведики број писаца, и ресултати , који су нађени, од велике еу важности како за хигијену у опгате, тако нарочито још за школску хигијену Један на-