Просветни гласник

ЈЕДНА ГЛАВА ИЗ ШКОЛСКЕ ХИГИЈЕНЕ

ждање. У таквим окодностима и промена ваздуха природним нутем биће живља м много знатнија. Но не бива то свакад, да снага ветра само нритискује на дуваре, него она у исто време извлачи ваздух из наших станова. Тада из унутрашности зграде, може бити из најдоњих бојева и из нодрума, струји вазд^х, и понрпвка ваздуха у толико је боља, у колико је већа разлика између ваздуха с поља и ваздуха унутра. Употребљавајући овако иравац ветра у цељи природне вентилације, под неким околностима, има извесне онасности, која се своди на минимум, ако је све учињено за укунну чистоћу куће и њене околине као што то хигијена изискује. Ово важи и за приватне куће кад многи људи у њима станује а камо ли за школу, којој много више треба ваздуха. Испуњавање ових захтева не сме се никако остављати случају ма које врсте, као на пр. да иравац школског здања буде окренут правцу ветра, или што друго. Кад се све ово довде скупа узме јасно је, да се школа не сме ослонити само на природну вентилацију. Ако се школа и послужи природном вентилацијом кроз поре дуварова, ипак се она мора увећати другим сигурнијим и снажнијим средствима. Покушано је, да се отклоне све незгоде, које собом доноси природна вентилација, применом апарата,такозваних вентнлатора, који управљају снагом ветра за продирање ваздуха унутра и извлачење на ноље. Од овог довођења скорашњег ваздуха с притиском ветра ускоро се одустало и све се више одустаје, с једне стране с тога, што је неравномерно и снажно продирање свежег ваздуха неповољно, па гата више, нод извесним околностима, за здравље и опасно, с друге стране опет с тога, што снраве конструисане за то нису као што ваља одговорпле намењеној цељи. Ва школу су те справе биле незгодне и с тога, што је њихово дјествовање скоичано са шуштањем. Чешће се сад употребљују апарати за усисавање ваздуха, и они се, под извесним околностима, доиста згодно могу унотребити. Ево једног таквог апарата: Он се у главноме састоји из једног коничног шешира нагнутог под 45°, на коме у равномерном одстојању сгоје три ноге, на којима утврђена је

једна хоризонтална даск '.. Даска је три пута толика. колико пречник канала, који одводи ваздух нл нростора за вентилацију, и намештена је у висини која је нешто мања него пречник. Коничком је шеширу цељ, да вегру који озго на ниже долази даде хоризонталан правац, а покривач задржава кишу, сунчане зраке и т. д. а тако исто и врло јак ветар, који озго на ниже долази. {>) Какав значај имају диФеренције у темпер атурама за нриродну вентилацију, то смо већ из напред наведеног примера видели. Ми смо видели да диФеренција темнература од 19° 0. (унутрашњег и спољашњог ваздуха) више вреди за природну вентилацнју некога простора, него отварање једнога прозора од 8 □' иовршине нри дишеренцији темнература од 4°, т. је. у размери 75 : 42. Вбог тога у тачном оцењивању разлика температуриних лежи и цела вештина тачне унотребе природне вентилације. Ако не можемо да створимо што већу разлику у темнературама, као што је то случај лети, онда готово и немамо никакве природне вентилације. При том се наравно претпоставља да према ирозорима не ностоје никакви отвори, који би проузроковали брзоваздушно струјање (промају). Међу тим, каоштоје познато, прозори треба да се налазе на једној, и то на левој страни. Веће диФеренције темиература чине зими загрејане пећи. Но и вентилаторска снага пећи свакад је узимата више него што треба, докле научна иснитивања нису утврдила меру вентилационе користи, која се отуда постиже, и свела јена врло узане границе. Ако, при напоменутом опиту, при ди®еренцији температура од 19°, уиђе спсља упутра кроз дуваре собе 75 куб. мет. ваздуха, онда, кад остану сви остали односи и још гори добра ватра у пећи, промењивање ваздуха порасте на 94 куб. мет., дакле за 19 куб. м. = 25°/ 0 . По што је већ познато, да је одређена величина вентилације, на главу за сахат — 60 куб. мет., то је једна пећ у стању, да највише за једног и по човека прибави потребну количину ваздуха. Ово је доказ, да се за један простор испуњен људима, као што је школа, величина вентилације производена ватром у пећи не може у рачун узети. Узрок овој незнатној вентилаторској сиособности пећи дежи очевидно у то-