Просветни гласник

ФИЗ ИКА Д МАТЕМ ЛТИКА — ИНДУКЦИЈА И ДЕДУКД ИЈА

општим а иде се к ономе што је носебио. Ово су два нута, на које се има пазити нри предавању. Први пут се зоие аналитичан или индуктиван нди краће индукција, други је синтетичан и.1И дсдуктиван, креће се каже дедукција. Индукдија и дедукдија су дакле две методе, којима се даје једино до научие истине доћи. За поуку и обучавање је нужно знати обе ове методе а тако исто и моћи их разликовати. Ма да се ове методе разликују и разликовати морају, ипак оне, као што ћемо се доциије уверити, једна другу прате и можемо рећи, како је једна важна, тако исто важна је и друга. Што се ипак посебице нндукције тиче, морамо јој свакојако дати првенство, јер она врши своју задаћу нрнродним путем: полази од онога гпто је стварно, па иде к апстрактном, однојединог ка општем,од вндљивога ка невцлљивоме, а то је природни пут, јер и у природи се појављује свуда појединост, индувидуалност, конкретност, а из овога закључујемо онда на општност и на апстрактност. Дедукцнја има такође своје добре стране; њоме је ирегледнији ток предавања и њоме се брже долази до резултата, јер она скунља ноједино н носебно, па их меће под оиште принцнпе п начела. Иомоћу дедукцпје смо у стању силне законе, који у нрироди постоје, скунити и изразити само у неколико главних закона. Индукцнја и дедукција раде баш у нротивном смислу: једна скупља делове у целину, а друга целину дели у делове; прва из мање општих закона изводи опште законе, а друга из општих правила вади нам посебна. 3. Ако узмемо, на пример, по једно или но више тела нз све три врсте агрегатнога стања, другим речнма, ако изаберемо неколико чврстих, неколико течннх и неколико ваздушних тела, па их редом загревамо, приметићемо, да ће се свако чврсто тело услед грејања ширити, да ће услед грејања заузети већи простор. Код чврстих тела опажа се то истина мало теже, некад пам треба за то и посебних снрава. Исто то нриметићемо и код течних тела и то много лакше, а код ваздушиих још и лакше. Из свега овога изводимо овај закои : Грејањем се сва тела растежу, или топлота увећава свитак (волумен) свакоме телу. Ако бисмо пак свако тело којим год начином охладили испод обичне температуре, дошли бисмо до резултата, да се код сваког тела волумен смањује н нашли бисмо тако закон: Разхлађивањем се сва тела стежу или хладноћа смањава волумен телу.

77

Овај је пример за индукцију. Пошли смо од нокушаја п обичних иојава; гледали смо више тела и на основу покушаја донели смо закон о растезању и стезању тела помоћу топлоте. За даљи пример узмимо ово : Ако у геометрнји у онште даио закон и правило, по коме се налази површина четвороугла, на онда то нравило и нађену Фор» мулу применимо на поједине врсте четвороуглова, онда смо поступили дедуктивно: од онога што је оиште прешли смо на оно што је посебно. Горња два примера намерно сам узео из Физике ц математике, да видимо, како се у физидц сусретамо с индукцијом а у математици с дедукцијом. Но ово су само два примера и то нам још не допушта, да се изразимо, да је Физика индуктивна а математика дедуктивна наука; морамо се ј ш опшириије свратити на обадва иредмета, поближе их иосматрати, и онда ћемо тек. моћи рећи, који је од оба иредмета нндуктиван а који дедуктиван. У физцци се обичио ночиње с опитима, експериментима, па из њих се налази закон. Иојавн у нрироди морају се ученику прво јасио представити, на тек онда тумачити и закон изводити. Па не само, да се у физицц почиње с експериментом, него треба по правилу увек ночињати са разумљивијим и тако удешеним опнтима да ученици таки опазе правилности, које се збивају при таким екснериментима и појавима. Од лако разумљивих опита прелази се онда на теже н тенсе, који се опет по пређашњима лако могу тумачити. Тако се ученик поступно уводи у СФеру ираве истине, те је често у стању да на овај начип и сам изводи, из реда сличних појава а помоћу индукције, закон, по коме се ти слични појави дешавају. Ако су ученици мало само пажљивији, или ако смо ми вешти пажњу им на појаве обратити, то ће се они брзо извежбати, да долазе сами до правога закључка и до резултата, који важи за читав низ појава: тако ће сами законе постављати. Често се могу таки опити известн, које су учениди у стању самц без икакве тешкоће код куће поновити, и више је нута нужно ученике на то упозорпти. Ово ако не донесе користи, штете доиста неће. Но није увек од потребе при нредавању иравити многе опите јер се тиме троши време: опити се морају дотле понављати, док ученици не увиде јасно нз њих законе, а чим се то збуде, таки им треба закон изрећн. 4. Еад у природи преметимо појав какав, морамо на њему разликоватн нешто, а најглавније је да разликујемо оно што је битно од небитнога у појаву томе; даље морамо разднковати узроке од последица. Ако видимо, нрнмера ради да наведем, како у колима стоји човек а коњи на једаниут крену и како