Просветни гласник

НРЕДАВАН.А ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

88

сами у огањ децу ! У п])вој реченици прирок је остав'те ; реч села казује предмет који ће се оставити. У другој речеиици прирок је бацајте ; реч децу казује шта ће се бацати. Речи села и децу ]есу прирокови додаци који казују предмет, на ком се врши радња казана прироцима остав'те и бацајте. И сам додатак овакизовесеу граматицв предмет. Прпмери: Ти ћеш иушку другу набавити. — Стреснте с' себе роаство и срам ! — Да подерем танане кошуље. ЈЈетли отпеваше своју вечерњу иесму. — Мајке немам, а еестрице немам. б. Место или иростор на ком се догађа оно што се казује прироком. На пр. У ливади разно цвета цвеће. — Оп одведе дете у своје дворе. — По трави се осу студена росица. — Бијела свила ио мору нлила. — Чело главе воду изведоше. — ико воде клупе ноградише. — Иени се реком лед. — Иа отиде земљом и свијетом. — Пак потрча кроз Жироч иланину. — Играли се врани коњи крај Моравс на обали. Кад беху аоред цриве. — Ниже цркве ноставио табор. — Пошетао паун тица исаод наранџе. — Црни вране прелетио иреко мора Дуждевога. — Седлан га коњиц ири брегу чека. — Над извором стојн јела. в. Време у које се догађа оно што се казује нрироком. На пр. Позадуго Бане гостовао. — Одмах нуче тридесет пушака. — Данас мисле и говоре људи. - Истом они у беседи беху. — Тако је служио годину дана. — Ону ноК ударе онуда некаквп хајдуци. — Јутром отварају пастири своје штале. — Сутра ћемо ићи на салаш. — После кише јапунџе не треба — Докле зађе за горицу сунце. - Протужило самоуче ђаче у неЈјсљу ирије зоре б'јеле. — Тако стаде за три годинице. — Доћи ће на Ђурђев дан. г. Начин на који се ради или збива оно што се казује нрироком. На пр. Те можемо изгинути лудо. Наоиако копља окренуше. — Сунце јарко грије све тоилије. — Дивно поља цвећем се осула. — Гони коње све у скок. — Ступа чета тихо, глухо. — ГрмеК' гром обара страшно лав уједа. — Милијун људи гмиже к'о црв. — Па кроз гору ступа кано муња лака. — Којом бнх га смрЛу уморио. — Тајом иду кроз гору зелену. — Моје племе сном мртвијем спава. — Реком крвца иољем тече. — Сва се чета ижљубила редом. д. Узрок онога што се казује прироком. На пр. Иропао је с нерада. — Умр'о од туге. — Ја сам с тебе допао тамнице. — Видиш да ћеш данас погинути, а за иравду Бога истинога. — Њему вјеру за невољу даје. — Са шта, брате, оде у хајдуке ? Од страха ћеш пасти са коњица. — Дарујте ме ручицама зарад данка данашњега , зарад ваше добре среКе. — Рад. ноКи се зубље увијају' — У јунаку срце нрепукнуло од жалости за браКом рођеном. Из шале смо одавде лећели.

ђ. Ору1,е или материја којом се извршује оно што се казује прироком. На пр. Сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше. - Бацићу се злаЛен<>м јабуком. — Главом маше, зубима шкргуће. Умиј мепе студеном водицом. — .Тоште путник туда лаком ногом ходи. е. Лица или ствари којих се тиче радња казана прнроком. На пр. Своје сам се зажелео мајке. Туђину се хвали, а својему се ножали. — Хајдемо судији. — Коњу дадох снопак детелине. — Служи њима дијете Грујица. — Ко год приђе, свак се чуду чуди. — Уклони се иијану као и луду. — Оне двије рибе раздијели свима. ж Лица или ствари која бивају, трпе или раде заједио с подметом оно што се казује прироком. На нр. Са Јанком су четири сердара. — С вама дошла свака срећа. — Седе Марко вечерати с мајком. Додаци додацида. — Као год што се главним речнма у реченици додају додаци, да их у чему било изближе н опширније објасне, тако и додаци имају опет своје додатке, којпма се изближе и опширније објашњава оно што они значе. На пр. Ја видим бојно иоље, равницу пусту ту. Реч иоље додатак је прпроку видим , и зове се предмет. Реч бојно додатак је томе нредмету, њиме се казује какво је поље ; то је дакле додатак додатку. Реч равницу други је додатак прироку видим, опет предмет. Речју иусту казује се изближе каква је равница, а речју ту казује се која је то равница ; ове су дакле две речи додаци додатку. — Тако је и у примерима : Имам стару, самохрану мајку. Реч мајку предмет је, дакле додатак прироку ; речи стару самохрану додаци су томе предмету. — На јужној страни села имамо своје ливаде. Реч ливаде додатак је прироку имамо, и то је предмет ; реч своје додатак је томе додатку и казује чнје су ливаде. Речи на страни непосредни су додатак прироку, којим се казује место ; реч јужној додатак је додатку страни, којим се казује на којој је страни то што семисли; речју села казује се чега се замишља јужна страна, те је н то додатак додатку страни. Реченице без подмета. — Има реченица у којима се тврди да бива неко бивање, нека радња, неко стање, а не мисли се о ономе, ко би ту радњу радио или кога би се бивање тицало, ни чије би то стање било. У таким реченицама и нема нодмета, него има само црирок, н оне се и зову — реченице без иодмета. На пр. Смркло се. — Свануло је. — Наоблачило се. — Кад би ујутру. — Ласно је говорити. Врло је мало таких људи. — Но њему не беше за чекање. — Снава ми се. — Али му се ино не могаше. — Види му се, мријет му се неће. — Бејаше 11*