Просветни гласник

152

И КАЛЕНДАР

не појављује бар по једна а понекад и преко стотине малпх и већпх црних и сивих пега и пегица. Понека је таква сунчана пега по својој површини 6 иа и више пута. већа од површине цеде земље, па настаје питање, колика ће бити површина једне такве пеге, која се у нашем Врахинструменту као н. пр. она од прошлог Августа, привидно 16 мм. у пречнику показује. Ми знамо да у том нашем дурбину привидни пречник од 2 мм. одговара једном секунду кружне поделе, дакле је и пречник горепоменуте пегице у секундима изразкеп — раван 8." Питање је даље: Кад је ирави пречник сунца 192.000 миља, а иривидни му износп 32, или 1920" у средњу руку, колико миља износи онда приближно правп пречник једне пегпце, од 1" у пречнику ? — То је просто дељење: 19200 0: 192 0=100. Прави пречник једне пегице од 1" привидно, износн дакле у ствари 100 миља (равно), а оне од " 800 миља. Поврппша ове последње пак 502.656 квадратних миља. Ово је истина веома површна оцена; међутим нама ће понајвише и то доста бити, а практиком се и ту сваки може донекле још и извежбати. Други разлог, зашто се овде износи пречник Сатурнове лопте, овај је: 28. Априла 1891. год. Меркур ће приликом своје дон>е коњункције да прође испред сунчеве плоче. Питање је хоћу ли мојим малпм дурбином моћи Меркура видети или не ? У томе положају, Меркур нам се пока.з\је као мала тамна плочица од 12.9." Треба дакле најпре посматрати н. пр. овог месеца пречник Сатурнове лопте и оценити, да ли би је нашпм дурбипом још разликовати могли, кад бијој пречнпк још у пола мањи (8") био, па ако би могли, онда смо потпуно сигурни, да ћемо и Меркура моћи видети, и тим пре што се тамне пеге на осветљеном пољу још млого боље видети даЈу. (Црне пеге у сунцу, када су најмање , 5" у пречнику, виде се и слободним оком). Дужине обе осе сатурновог прстена излажу се овде из овог разлога: Ми виђамо Сатурнов прстен само са стране, дакле никад као потпун круг, него као елипсу. Али док се дужина дугачке осе те елипсе саразмерно врло мало мења (према мањем нли в^ћем одстојању те планете од Земље), дотле је то мењање код кратке осе тим знатније и њезина је дужина —- 0, кад Земља дође у продужење равнине самог прсгена, у коме случају ми га више и не видимо као елиису, пего као линију ; — то је као са пројицирањем круга под разпим угловима иа једиу непомичпу равнину. Узмимо овај последњи случај као осеовни пололожај, то ће се са врло великим дурбинпма, после неколико дана, та линнја показивати све шира и шира, док не добије опет облнк елипсе. Али та елипса је с почетка јако згњечена — опружена ; мала оса јој је одвећ кратка према дугачкој. Но у току од још неколико дана, ми ћемо приметити, да та мања оса све више и више расте ; елипса се све више заокружава и шири док не достигне свој максимум, а тај је, када (на средњем одстојању) мала оса нрема ве-

ћој заузме размеру као 19: 40.* — Одатлепа даље, опет ће мала оса да се крати, док се у лпнију згњечи, па ће опет (према противној страни) да расте и т. д. — вечито љуљање, које отуда долази, што равнина Сатурновог прстена заузима коси положај према равнини земљине путање. Месеца Декембра ове године имаћемо дужнну велике осе према малој као 46": 20. То је ванредно згодна прилпка за посматрање. Сатурн са својим прстеном изискује добјра- средства за посматрање — добре дурбпне, Ми немамо великих дурбина, али би ипак радо завприли са нашпм малим догледима у чудеса нашег звезданог неба, знајући, да, ако и не можемо баш све видети, што су многи други видели, да је ипак још и оно занимљиво, поучпо и узвишено, што се јошт и са нашнм малпм инструментима прн згодшга приликажа видети даје. Пптање је сад само, кад је та згодна прилика за носматрање сатурновог прстена ? Она је уопште онда, када је мала оса елипсе што веЛа — дужа. А када опет то бива, то се прсма горњем увек даје јасно видети из нашег астрономског календара, а из рубрнке: „Пречници (бсе) Сатурновог прстена " Код Сатурновог прстена има два момента, када му се прстен са. највећим дурбинима једва, а један моменат, када се у току од неколико недеља никако видети не може. Црви случај онај је, када земља дође у продужење равнине прстена и овај нам се као одвећ танка линија про.јицира. Другп је када је равнина управљена управо на Сунце, пак је само тапка овострана ивпца прстена осветљена, која нам се онет само као танка линија показује. Трећи је случај кад продужење равнипе сатурновог прстена пролази између Земље и Сунца, у коме положају нам је само доња неосветљена страна прстена окренута, пак га—као инаш Месец прп мбни — и не видимо. Фазе месечеве наводе се овде као и у сваком обичном календару. Дани, када месец кроз екватор пролази, дани месечеве м§не познати су као чиниоци који врло често ироизводе кишу, а без икакве је сумње да и близина месеца знатно упливише на зе.мљу и да се тај уплив често даје познати, не само по томе, што је на приморју плима и осека (прилив одлив) онда најјачн кад је (уз још и друге узроке) и месец земљи најближи, него се при томе врло често даје познати уплив месечев и на саму нашу атмосФеру по томе, што се баш у те дане врло чесго догађају такве неправилности и крајњости, да је свакако вредно овоме предмету што већу пажњу обратити. Ко се о овоме више ингересује, наћи ће у новосадским „Илустрованим Новинама" Број 10. чланак: „Ненгго о кишама и нагађању времена", у коме је овај предмет више расветљен. 25. Фебруара месец је у екватору, у близини земље и у мени — дакле ту има три чиниоца за кишу (снег). Ј1, /У1 аној 1 ловић. *) По Вћпте-у. — Бесел и Секи имају опет свој е податке, којп се никако међу собом не слажу, али кривица није до њих, него до самог Сатурна, који у разним приликама једном истом посматрачу разне димензије показује. Узрок се не зна. О дговорни УРЕДНИК С теван д. П оповиђ.

ИзДАЊЕ И ШТАМИА КРАЉЕВСКО-ОРПСКЕ ДРЖАВНЕ ШТАЈШАРИЈЕ.