Просветни гласник

176

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДН.ИХ ШКОЛА

Предмети који су раније свршени повторавани су цели, а код доцније свршених само теже партије. 3. Ђацн се нису жалили на тегакоћу предмета, и видело се да имје наука Хришћанска наЈлакша наука, за то што је испреплетана самим иричама. 4. Сви су скоро предмети—осимПознавања човека и Земљописа, у I разреду — предавани ло штампаним ручним књигама. Наука Хришћанска у I разреду по већој црквеној историји, у II раз. по Еатихизису, а кад смо добили насгавне програме, придате су к томе још и приче из старог п новог завета по Ђ. Даничићу; Српски језик по књигама Ст. Новаковића; Немачки језик у I разреду по Буквару, а у II раз. по Трауту са малим додатком о мењању именица у немачком језику; Земл>опис у II раз. по књизи Драгашевићевој; Ботаника по Покорном са малим додатком из ананатомије и Физиологије биљака; Рачуница по Мочнику. Познавање човека и Земљописа у I раз. диктирани су цели за то што није било удесне књиге за ове предмете. Земљогшс је диктиран по делу Балбијеву, а диктандо износи до 12 табака. Познавање човека диктирано је по Боку, Томсу и др.; диктандо износи око 10 табака. 5. Писмени задатци давати су ученицима 1—2 недељно из Рачуна, а из Немачког језика имали су скоро сваког часа да израде код куће по које ■' нисмено вежбање. Задатци су ван школских часова поправљани и за тим ученицима враћани. На заједничке погрешке већине ученика обраћана је пажња на часу усмено и на табли. 6. Предавање Науке Хришћанске не остаје без уплива на дух и морал ђака; но приметило се да је у томе погледу више постигнуто иричама из старог и новог завета него предавањима по неудесним књигама „Историји и Катихизису" које нити садржином нити језиком одговарају савременом свом позиву. 7. Тешкоћа у предавању Српског језика било је јако осетних. Узрок овим тешкоћама лежи у несавршености местног (домаћег) говора, у са свим особеном акценту његовом и неразумевању многих српских речи. Ови су се недостатци у језику из-

глађивали тим, што је дотични пасгавник настојавао до што више ученици читају одређене читанке и тачно анализирају све што се у граматици пређе, а олакше несме и омање приповетке да напамет уче. И остали су наставници на својим часовима пазили на правилно изговарање у српском језику и увек су погрешке иеирављали. Но иоред свега настајавања успех није испао задовољавајући, за то што ученици долазе из основних школа са веома слабом спремом из Српског језика, и што се код куће обично поквари и оно што се је у школи постигло било. Вероватно је да би се могао бољи успех у овоме учинити кад би се нрепоручило учитељима основних школа, да обрате много више пажње на сриски језик при сваком разговору са ђацима. На жалост, баш овде (у Врањи) има учитеља, који не владају готово ни мало са правилним говором у Српском језику, па наравно, да ни њихови ученици не могу у том погледу повољан успех показати. 8. Сем неколико слика Шрајберових и хербариума криптогама, других учила за јестасгвеницу није било. Више се обраћала пажња на живе биљке, а у оскудици ових послужиле су и слике. Т>аци су врло често иззођени у поље, где су скупљали биљке, анализирали и остављали за свој хербариум. Дотични наставник није скупљао биљке, јер је био заузет другим пословима, а и друге неке околноети еметале су му у томе. 9. Успех из Рачунице доста је повољан. Слабих је мало било из тога предмета. На усмено рачунање обраћана је велика пажња, а и успех је изигаао задовољавајући. 10. При предавању Земљописа наетавник се је служио већином Кипертовим атласима и позајмљеним мапама из основне школе од Дежардена и Киперта, јер су нове мапе од Кинерта и Ханткеа доцкан (28 Мзја) нриспеле овоме заводу. Дотични наставник вели да ове мапе нису удеене за ночетнике, нарочито за изучавање нолитичког земљописа, с тога што еу мутаве или полумутаве; па и шго има на њима написано је страним језиком, што ученици у почетку не разумевају. .Тош вели да