Просветни гласник

ПРЕДАВАЕ.А ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

црпе-н'1) = црпен-црпена-црпено. пеке-иг = печен-печена-иечено. При образовању овог обдика од основе времена садашњег бивају и неке гласовне промене. Тако бива: водие -НЂ = водијен = водвјен = водјен = вођен ,-а,-о молие -нЂ^г- молијен = молвјен = м одјен = мољен-а,-о видие-и'1) = видпјен = видвјеп = видјен = впђен,-а,-о. Зев, који се јавља кад наставак за основу е дође иза самогдасника попуња се у неких гдагода са ј, у неких са в, а у неких и с једним и с другим. На пр. еавијен-савијена-савијено; мивен-мнвена-мивено; бијен бнјена-бијено и бивен-бивена-бивено; пијен-иијена-пијепо и шизен-ппвена-пивено. Наставком нђ-нп-но постаје трани иридев и од основе начина неодређеног у свију глагода иете и шесте врсте, у гдагола тре&е врсте којима 4 прелази у а (који и иређашње трајно време имају од основе начина неодређеног) и у 13. разделу прве врсте у глагола, знати и дати. На пр. писа-н, писа-на, ниса-но; гдода-н, глода-на , гдода-но; чува-н, чува-на, чува-но; сеја-н, сеја-на, сеја-но; држа-н, држа-на, држа-но; зна-н, зна-на, зна-но; да-н, да-на, да-но. Б. СдожениУ сложеним рдаголским обдицима раздикује се главни и помоћни глагод. Главни је глагол у сдоженим облицима онај, од кога хоћемо да имамо, који сложени обдик, а иомоћни гдаголје онај, од ког се узимљу неки обдици до помогну да се од гдавног гдагода начини сложени обдик. Сложени су облици: 1. Време будуће. — оа будуће време помоћније глагол хтети , од кога се узимају обдици садашњег времена: хоћу, хоћеш, хоће, — хоћемо, хоћете, хоће: ади много чешће у скраћеном облику: ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће. Овим облицима помоћног гдагола додаје се начин неодрсЈјени од гдавног глагода. На пр. Хоћеш поћи, ад' ћеш грдно проћи. — ,1аћу читати; ти ћеш писати; Милан ће отићи; ми ћемо покушатп; ви ћете донети; деца ће се играти. Ако номоћни гдагол дође иза начина неодређеног од главног гдагола, онда од начина неодређеног отнадне и, због тога се номоћни глагод сноји с начином неодређеним , а опет тада сугласник т дошав пред Л отпада, а остали се гласови прилагођавају с гдасом ћ по гдасовним законима. На пр. чути ћу = чут'ћу = ч1Ј~Ку ; иевати ћеш = певат'ћеш = иеваЛеш; пдести ћемо = плест'ћемо = плесћемо = плешћемо; вез-ти ћете = вести ћете = вест'ћете = весћете = веш&ете.

227

Само у глагода, у којих се услед гласовнпх промена неодређени начин свршује са Ии начин неодређени се не крњи и иомоћни глагол се с њим не спаја у једну реч. На пр. доћи ћу, наћи ћемо , пећи ће, рећи ћемо, стећп ћете птд. Ако ће се у будућности радити две радње, друга од њих исказује се начином горе показаним, а да се искаже предња од њих узимај у се за помоћни глагол облицн садашњег времена од глагода бити: буде,-будемо, будете, буду, а њима се дода од главног глагола прошасти придев. На пр. Ако Милош буде иреш'о Дрину, Милоша ћу на мегдан зазвати Ова предња радња од две , које ће се десити у будућности, нсказује се и облнцима садашњег времена нарочито од глагола тренутннх; пред те облпке често се ставља предлог уз. На пр. Ако хтеднем; кад почнем. — Кад научим лекцију, ићп ћемо у шетњу. Колико се узможе, радићемо. 2. Време ирошло. — 11омоћни глагол за време прошло јесу облици садашњег времена од глагода јесам: јесам, јеси, јест, јесмо, јесте, јесу; по најчешће ови обдици долазе у скраћеном облику: сам, сп, је, смо, сте, су. Овим обдицима помоћног гдагода додаје се прошасти нрвдев од главпог гдагода. На нр. ја сам писао, ти си рачунао, он је дошао ; ми смо знади ви сге седели, орачи су оради. — Може помоћни глагод доћи носле иридева гдавног глагола: дошао сам, знао си. певали сте, отишли су итд. ^ 3 Давнопрошло вреле. Овај облик гради се на два начина. а. Помоћни гдагол су обдици прошлога времена од гдагода битн : био сам, био си. био је; биди смо, били сте, бпли су. Овим облицима додаје се нрошасти придев од главног глагода. На нр. Био сам чуо, био си нанисао , био је отишао ; биди смо прошди, били сте донели, војници су били отишли. Пли : ја сам био купио, ти си био продао Мидош је био чуо, ми смо били ношли. ви сте били устадн, браћа су бида чуда. б. Помоћпи гдагол су облици времена цређашњег трајног од глагола бити: бејах, бејаше, бејаше; бејасмо, бејасте, беЈаху. Или: бјех, бјеше, бјеше; бјесмо, бјесте, бјеху. Иди : бех, беше , беше; бесмо , бесте, беху. На пр. бејах дознао, бејаше умр'о, бејаше оздравио; бејасмо нозвали, бејасте обећади, бејаху извршиди. 4. Начин иогодбеии. — За начин погодбени помоћни глагод су облици пређашњег тренутног времена од глагода бити: бпх, би, би, бисмо, бисте, би, (а не бише). На пр. Имао бих, рекао би; купили бпсмо, дади бисте, изнели би, итд. 5. Оолици трпног стања. — За облике трпног стања аомоћни гдагол су облици глагода јесам и сви 29*