Просветни гласник

264

ЗАШСИИК ГЛАВН01' ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

1) Написао сам предговор ради оријентовања наставника. У овом предговору најважннје је то, што сам напоменуо, да треба регаавање простих једначина практички предавати у IV и V разреду, јер сам за ово био и у моме поднесеном програму који је пред Г. Министром просвете. А за могућност овог практичног предавања посгоји у мојој алгебри код § 221 нарочита примедба , како се сва цравила за регаавање једначина могу просто извести из самих закона код седам видова рачуна. На ову важну примедбу ниједач г. решеренат није обраћао пажњу на шта ће ту. А иста примедба без овакве употребе била би тамо по све излишна. 2) Извео сам код § 174. доказ образца : уа±у^ у а б ± 2 2 + 1 / 2 2 по примедбама оба реФерента. 3) Отавио сам после § 244. напомену, коју је предложио г. реФеренат Пера Живковић, да то јест једначина мења свој карактер што добива и други смисао, ако се помножи са изразом, у коме је ненознати број, онако како сам наиред исгу напоменуо и у две тачке написао. 4) И ако сам одсудно нротиван да се у гимназији предају и делови вигае алгебре, ииак — да се не би рекло, да се амо неће или не може ја сам као „додатак" израдио и захтеване делове вигае алгебре. Али погато је постуини развитак главна црта моје алгебре, то еам и овде задржао ту исту црту стављајући пре науке о комбинацијама оне делове више алгебре, који олакшавају прелаз ка комбинацијама ка.> припремни појмови. Те тако сад моја алгебра и по обиму и по садржини куд и камо надмагаа садањи наставни програм. У сваком пак случају молим Г. Мипистра да се и ова моја штудија гатампа у „Просветном Гласнику", као гато су штампане и обе рецензије моје алгебре, поводом којих је ова расправа и постала. Ово молим у интересу саме науке.

У исто време прилажем овде оба оригинална иослата ми решерата. У Ерагујевцу 7. Марта 1883. ј 3 . Ј1ЕИЋ.."

Пошто се види да је г. Пејић своје дело у некодико иоправио и допунпо п.о пр . иедбама реФерената; Просветни је Савет одлучпо: да се понрављено дело спроведе П. Живковићу на иреглед, те да види, јесу ди главније иримедбе исправљене, но без обзира на садашњи привремени наставни програм. VII Ст. Д. ИоиовиИ прочитао је следећи реферат Ђуре Козарца о „Ботаници" Косте Црногорца : (< Главном Просветном Савету Главни просветни Савет изволео ми је 22 Децембра пр. год. СБр. 128 предати дело : „Ботаника за гимназијске ученике, написао Коста Црногорац, друго попуњено издање," да га нрегледам и дам своје мишљење да ди је дело удешено према наставном програму. да лп се може употребити као ручна књига за ученике виших и нижих разреда гимназија или реалака или као помоћна књига за наставнике. Дело сам прегледао и о њему част ми је поднети овај извештај. Кад би школи дескриптивна страна у ботаничкој настави била главнн смер ; кад би она нарочито у вишим разредима ишла на то, да само са што већим бројем биљских облика упозна ученика ; кад би јој био главни задатак да ученика извешти манипулацији да готово сваку биљку из своје околине уме одмах назвати њеним научним именод: онда би школа само један мали део свога задатка извршила, а главно би промашила, а то је, не би ученика упознала са главним цртама и појавама из жнвота и развнћа биљних организама. А ово је управо, што се данас с правом тражи од школе па и од школске књиге, особито такве, која се намењује „да даје многе осетне користи наставницима а велике олакшице ученицима." Главна мисао, која провејава кроз већину партија целога дела, и главна цељ, коју је г. Црногорац са својом Ботаником постићихтео, изложена је и огледа. се у самим речима нишчевим у снроводном његовом писму: „ иознавање многих племена по круницама и плодовима, па онда: побрајање многих специја у истим нлеменима са изучавањем у исто деба и самих класа тако, да ученик може за кратко време иовећи број специја да иозиа и да их распореди у племена и класе."