Просветни гласник

ИРЕДАВЛЊА ИЗ Прилог вр. ијрошлога: умевши, умеи. Придев прошаети: умео, умела, умедо. Овако се мења још само говети и уговвти. II Рачдео У други раздео ове врсте иду глаголи, којима основа времена садашњег посгаје наставком е од основе, која је у место наставком иостала наставком и. Гласови ие у свима лицима времена садашњег једначе се у ии а по том се сажимају у н. У зановедном начину и које постаие од р 1з нашавши се иза и што је у основи, отпада. Образац а. Основа времена садашњега: видие = види Време садашње Јед. видие-м = видиим = видим Мн. видимо видие-ш = видииш = видиш видите видие— = видии = види видие-нт = ВИДИИН = ВИДИН = ВИДД = ВИДб. Време иређ. трајно Јед. видие-ах = видије-ах = видвј1;-ах = видја-ах = виђах вцдце-аше=видије-аше=видБЈ1з-аше=видја-аше = виђа,ше видие-аше=видије-аше=видБЈ4-аше—-видјааше = виђаше Мн. видие-асмо = видије-асмо = видвј4-асмо = вндја-асмо = виђасмо видие-асте = видије-асте = видвјгћ-асте = видја асте = виђасте видие-аху=видије-аху = видвјћ-аху — видјааху = виђаху Начин заиоведни Јед. I. — Мн. 1. видимо 2. видие-и =. види-ћ = видии = внди 2. видите 3, о. Прилог вр. садишњсга : видие-нт-ј-и = видиинтјн видинтји = виддтји = видећи. Придев трини: видие-н = видије-н = видвјен = видјен внђен, ЈЈнђена, виђено б.Основа начина неодређеног : видЗз (виде, видје) Начин неодређени : впдетн (видјети, видити) Време тређ. тренутно Јед. виде-х Мн. видесмо виде— видесте виде — видеше Прилог ирошлог времена :видевши Придев ирошасти : виде-о, виде-ла, виде-ло

свнског јбуика 277

Особености а. У глагола видети у заповедном начипу може да буде и ввако : видиеи — видијеи = видвјћ = видји = в\Ци. (Виђи врага су седам бињишах. Његуш). б. У глагола триети трпни нридев посгаје настанком н%, на, но од основе начина неодређеног: т(ме-н, т\)ие-на, т\те-но. („Трпен — снасен", нар. изрека). Али се говори н од основе вр. садашњега: триијен = трпвјен = трнјен = трц-л-јен = триљен. в. У неких глагола овог раздела иређашње трајно време образује се н од основе начина неодређеног : горејћх, седејћх и т. д. (у јужноме говору : горијах, седијах). г. Изговор гласа ћ у западном говору гласом и код свију глагола овог раздела, код којих -& не прелази у а, продр'о је и у говору и у књижевности у источни говор. Ео хоће да говори и пише доследно источном говору , ваља да има на уму глаголе овог раздела. д. Глаголу, који у сад. времену гласи: стојим основа начина неодређеноггласи: стој4,= стоја=сгаја, јер се о из корена једиачи са а, којим је замењен глас Ф<. У овог глагола и у глагола бојати се начин заиоведни гласи : стојнен = стоји^ - стојии = стоји = стој\ бој се, јер су оба и отпала иза ј. %. Г-лаголу хотети, који гласи и хтети, основа вр. садашњега постаје од корена хот наставком је, те гласи хот-је. Само у 8. л. множине сад. времена основа је по обрасцу овог раздела хотие = хотии = хоти. Према томе облици овог глагола су: вр. садашње : хотје-м = хотјж-м = хотјљ = хШу хотје-ш = хоИеш, хотје = хоЛе, хотје-мо= хоћемо, хотје-те = хоКете, хотие-нт = хотиин = хотин = хот-д хоте. Што се и у 3. л. мн. говори и пише хоЛе, то је само из наличности на остала лица , у којима то бива по закону. Облици садашњег времена говоре се и скраћени : ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће; — вр. иређ. трајно : хотје-ах = хоће-ах = хоћћ-ах = хоћаах = хбћах, хоћаше итд., а кад.се из корена избаци о, онда х дође пред & иа се претвори у ш те има: шК ах, гиКћше итд. Кад је овај глагол сложен са уз, онда време садашње има по нрвом разделу: усхтће = усхтее = у схта-м, усхтеш итд. (У јужном говору усхтијем итд.) Прилог сад. времена има (као и 3. л. мн. сад. времена) од основе ностале наставком е : хотие-нт-ј-н = хотиинтји = хотинтји = хотдтји = хотеКи. е. Глаголи ирети и зкзрети (назретн, обазрети се итд. сложени од зре) имају вр. садашње као глаголи седмога раздела нрве врсте : прем, нреш, нре, нремо, нрете, пру ; тазрем , зазреш , зазре, зазремо, зазрете, зазру. •— Тако и глаголи зрети (бивати зрео) и врети